По доласку је најпре разговарао са председником Ивановим и премијером Заевим у вили Водно, а затим се у Спомен-кући Мајке Терезе састао са верским лидерима.
Папамобилом се потом одвезао до Трга Македонија, где га је дочекало око 15.000 људи из Северне Македоније и суседних земаља, понајвише из Хрватске, а међу њима је била и некадашња хрватска премијерка Јадранка Косор.
О првој посети једног папе Северној Македонији извештавало је 300 новинара из целог света.
Звук оргуља је најавио долазак папе Фрање, док је ветар ширио мирис тамјана, пренео је скопски „Канал 5“. Миса је трајала готово два сата.
У својој поруци папа је поменуо савремени начин живота који нас је, како је рекао, учинио затвореницима.
Према његовим речима, људи данас живе у виртуелном свету, заборављајући на стварност. Неосетљиви су, каже, и равнодушни.
Током сусрета са македонским званичницима папа је рекао да су посебне карактеристике Северне Македоније њено мултирелигијско и мултиетничко друштво и настојање што бржег интегрисања у Европску унију.
Папа је рекао и да све земље Западног Балкана, уз поштовање основних људских права и различитости, треба да буду чланице ЕУ.
Поглавар Римокатоличке цркве је изразио захвалност властима у Скопљу за прихват великог броја миграната, што је, како је оценио, на делу показана солидарност у тешком тренутку за оне којима је било потребно.
Председник Северне Македоније Ђорђе Иванов, који одлази, током сусрета са папом Фрањом у вили Водно је истакао да је посета поглавара Римокатоличке цркве тој држави дошла у тренутку када је македонско друштво дубоко подељено, а македонска држава тешко рањена због неиспуњених обећања и очекивања, те разбијеног поверења у међународну заједницу.
Иванов је у обраћању папи Фрањи уместо уставног имена те државе користио термин Република Македонија.
Информишући поглавара Римокатоличке цркве о тренутној политичкој ситуацији, Иванов је оценио да је она неизвесна.
Рекао је и да би папина посета могла да помогне у, како је казао, у духовној обнови земље.
„Декадентна блокада на нашем европском путу довела је до политичких и моралних криза које су смањиле наш духовни имунитет и нарушиле истините и трајне вредности. Црква и џамија служе за злоупотребе као граничари, тврђаве за обележавање и одбрану замишљених територија, као да заборављају да смо сви људи без обзира на нашу веру“, рекао је Иванов.
Премијер Зоран Заев је посету првог човека Римокатоличке цркве и државе Ватикан оценио као историјску и као велико признање за Македонију и њену улогу коју је добила у глобалној заједници прогресивних земаља.
„Ватикан, Европа и цео свет препознали су вредности, лепоту различитих култура, етничких заједница и религија које живе у једнаком друштву за све“, рекао је Заев на конференцији за домаће и стране медије поводом папине посете.
Истакавши да је папина посета Северној Македонији снажан подстицај и подршка за све грађане, рекао је Заев.
„Посета папе Фрање није резултат митологије. Његова посета је одраз повољног времена, захваљујући историјским везама из раног хришћанског периода када је папа Адриан Други благословио и посветио религиозне књиге браће Светог Ћирила и Методија, са којима је касније постало хришћанство словенских народа у Европи“, рекао је Заев.
Иначе, данашњи дан је у Македонији проглашен нерадним и све је било подређено посети поглавара Римокатоличке цркве.
Безбедносне мере су биле подигнуте на највиши ниво. На Трг Македонија, где је папа одржао мису, улазило се са улазницама, а на улазима је грађанима одузимано све што би могло да представља опасност или да буде злоупотребљено, од четки за косу, до воћа и флаша са соковима, пренео је Танјуг.
Током одржавања мисе 27 грађана је потражило медицинску помоћ.