„Отворени смо за најширу сарадњу на Арктику, где, као што смо више пута наглашавали, нема никаквих основа за конфликте, за покушаје увођења војних метода за решавање било каквих питања која се овде појављују. Постојећи међународни закон нам омогућава да поуздано обезбеђујемо националне интересе свих арктичких држава и нерегионалних земаља“, рекао је Лавров, говорећи на 11. министарском састанку Арктичког савета у финском Рованијемију.
„Русија чини скоро трећину Арктика. Ми га сматрамо простором мира, стабилности и продуктивне сарадње. Са задовољством примећујем да сви наши партнери у Арктичком савету имају сличне ставове. Ми у томе видимо гаранцију успешног развоја далеког севера, јер је управо на арктичким државама посебна одговорност за оно што се овде дешава“, објаснио је руски министар.
Он је подсетио да је стратешки циљ да се обезбеди одрживи развој региона у три димензије: економска, еколошка и социјална. „И ми полазимо од чињенице да економски развој Арктика треба да се одвија у складу са високим еколошким стандардима, уз поштовање интереса грађана који тамо живе, укључујући и начин живота аутохтоних народа“, констатовао је Лавров.
Русија ће се у оквиру свог председавања Арктичким саветом у периоду од 2021. до 2023. године фокусирати на питања друштвено-економског развоја региона и енергетске безбедности, задржавајући притом пажњу на екологију, додао је Лавров.
„Подржавамо програм председавања Исланда са којим Русија има заједничке интересе у региону“, навео је Лавров. „То су пре свега проблеми мора: развој морске биоекономије и зелене пловидбе, борба против морског отпада, укључујући микропластику, као и закисељавање океана“. „Обезбедићемо континуитет општих арктичких питања приликом преласка председавања у Савету на Русију 2021. године. Тежићемо реализацију свих иницијатива покренутих под председавањем Исланда“, додао је он.