„Разменили смо мишљења о начинима за постизање таквих споразума, који би у потпуности одговарали интересима наших земаља и које би недвосмислено подржали и прихватили њихови народи. То није лак задатак, очигледно је да се то може решити само дугим и мукотрпним, креативним радом. Потребно је да се подстакну руско-јапански односи кроз свеобухватан развој билатералних односа“, истакао је Лавров након разговора са јапанским министром спољних послова Таром Коном.
Он је нагласио да рад на мировном споразуму између Русије и Јапана на основу декларације из 1956. године пре свега значи потпуно признавање резултата Другог светског рата, што је забележено и у Повељи Уједињених нација.
„Још један важан аспект се односи на безбедносна питања. Заједничка декларација се припремала и потписивала у конкретним историјским и геополитичким условима. Од тада се ситуација из основа променила и морамо узети у обзир да данас постоји споразум о безбедности између Јапана и Сједињених Америчких Држава“, закључио је руски министар.
Јапански министар је истакао да Москва и Токио нису превазишли противречности о мировном споразуму на данашњим преговорима.
„Решавање проблема који је остао нерешен након више од седамдесет година после рата није лак задатак и не може се рећи да смо на данашњим преговорима успели да превазиђемо разилажења, али ми — и Јапан и Русија — чврсто смо уверени да успостављање истинског партнерства у превазилажењу овог тешког проблема одговара нашим стратешким интересима“, објаснио је Коно након преговора са својим руским колегом.
Лавров је, такође, додао да ће преговори у формату „2+2“ између Русије и Јапана бити одржани у Токију 30. маја.
„Данас смо прегледали распоред даљих контаката на највишем и високом нивоу. Министри спољних послова и одбране редовно одржавају преговоре у формату ’2+2‘. Наредни такав састанак, четврти у овом формату, одржаће се у Токију 30. маја“, саопштио је Лавров.
Односи Русије и Јапана годинама су у сенци одсуства мировног споразума. Јапан претендује на острва Кунашир, Шикотан, Итуруп и Хабомај, позивајући се на билатерални Трактат о трговини и границама из 1855. године. Токио је враћање тих острва поставио као услов за закључивање мировног споразума с Руском Федерацијом, који након Другог светског рата није био потписан. СССР и Јапан су 1956. године потписали заједничку декларацију. Совјетски Савез се надао да ће ова декларација окончати спор, али је Јапан сматрао да је документ само део решења проблема, не одустајући од претензија на сва острва. Каснији преговори нису ничим резултирали и мировни споразум након Другог светског рата никада није ни потписан.
Став Москве заснива се на томе да су Јужни Курили ушли у састав Совјетског Савеза након Другог светског рата и да руски суверенитет над њима, који има одговарајуће међународно-правно утемељење, није упитан.
У Сингапуру је у новембру 2018. одржан састанак на највишем нивоу, на коме су учествовали председник Русије Владимир Путин и јапански премијер Шинзо Абе. Након састанка јапански премијер је изјавио да су се стране договориле да убрзају процес преговора о мировном споразуму заснованом на Заједничкој совјетско-јапанској декларацији из 1956. године. То је озбиљан уступак Јапана, јер је до сада његов званични став био захтев за враћањем четири острва Кунашир, Итуруп, Шикотан, Хабомај и тек након тога закључење мировног споразума.