Писмо преносимо у целини:
Новоименована амбасадорко Сједињених Амерчких Држава, добродошли у моју земљу.
На самом почетку једна чињеница: ово је моја земља, а не Ваша. Моји преци, а не Ваши, гинули су за ову земљу, моји преци, а не Ваши стварали су ову земљу. Ви се, госпођо Рајзинг Рајнке, понашате, иако сте однедавно ту, као да је супротно, као да је ово Ваша земља, а не моја и мојих сународника. Тако сте, ваљда, навикли.
Јуче сте отворено коментарисали првостепену, неправоснажну пресуду у случају познатијем као „Државни удар“, не скривајући задовољство и спомињући транспарентност и отвореност у контексту овог судског процеса. Казали сте и да је то „битан корак напријед за владавину права који шаље снажну поруку о недопустивости покушаја да се подрије демократија“.
Moрам бити директан: одакле Вам право да се овако директно и отворено мијешате у унутрашње ствари моје земље? Одакле Вам право да — и то на какав начин — коментаришете неправоснажне судске пресуде, па било ријечи и о оваквом судству, и о оваквим институцијама. Није разлог мог обраћања Вама судски процес „Државни удар“, то је само повод кроз који се још једном јасно види природа политичког приступа Ваше земље.
Неподношљива је лакоћа вашег — а када кажем ви мислим на администрацију коју представљате — бескрајног мијешања у унутрашње ствари других држава. Венецуела је ваша последња, у предугом низу, жртва. Да ли Ви, лично, госпођо Рајзинг Рајнке, волите када Вам се неко, ван Ваше породице, мијеша у живот Ваше породице? Да ли Ви и Ваша администрација волите када се администрација друге државе мијеша у Ваше унутрашње ствари? Сигуран сам да је одговор и на прво и на друго питање негативан. Тако је и са народом моје земље.
Ви сте, госпођо Рајзин Рајнке, представник последње земље на свијету, али буквално последње, од свих држава, која има право да говори о подривању демократије. Ви сте, САД, земља — синоним за подривање демократија у свијету. Ви сте земља, госпођо Рајзин Рајнке, чија се скоро па цјелокупна историја спољне политике може дефинисати историјом подривања туђих демократија. То је, госпођо Рајзинг Рајнке, стил Вашег спољнополитичког живота. То је Ваш витални државни интерес. То је Ваша особеност. То сте ви.
Ваша слобода једнако је сразмјерна неслободи других. Ви се бојите слободе других, јер вјерујете да вас она угрожава. Ви ћете радије, госпођо Рајзин Рајнке, подржати неслободу која Вам служи, него слободу која Вама није послушна. То је примјер моје земље. Оличење неслободе у овој, у историји слободом пребогатој земљи, јесте онај ког сте ви створили и који служи вама, Мило Ђукановић. Ви и он, ви и такви, слободом називате неслободу, а демократијом аутократију и олигархију. Ви и он стварате мају (maya),да се послужим термином из земље у којој сте Ви радили, Индије: илузију (демократије) и обману (народа).
Све што ви радите на глобалном плану, називајући то слободом и демократијом, тај, ваш човјек, ради у мојој земљи. Ви узимате ресурсе других држава користећи их за ваше богаћење, исто ради и он. Ви у затворе шаљете слободне људе, попут Џулијана Асанжа, исто ради и он. Ви „ратујете за мир“ и тако по свијету, бомбама, ширите „демократију“, исто је радио он почетком деведесетих. Ви имате Гвантанамо, он свој Спуж. Ви имате НАТО, он има своје јуришне одреде. Ви имате ваше банке путем којих исисавате новац широм свијета, има и он своје. Ви имате Си-Ен-Ен, он има „Пинк“. Ви сте близанци, само сте то ви љепше и глобално упаковали. У суштини: исти сте.
Није Вам, госпођо Рајзинг Рајнке, било довољно што сте се 1999. године умијешали у унутрашње ствари моје земље, „томахавк“ ракетама, него настављате да се мијешате другим средствима. Умјесто што овако, дрско, забадате нос тамо гдје Вам није мјесто, савјетујем Вам да се „умијешате“ на други начин: пођете у Мурино, станете испед спомен-обиљежја убијеним цивилима, нарочито дјеци, клекнете и извините се. То је једино мијешање које би било људски оправдано.
Ја волим Вашу земљу. Живио сам кратко у њој. Волим САД Мартина Лутера Кинга и других Ваших великана, али не и Вашу, за цијели свијет и цивилизацију, погубну, антидемократску политику.
Госпођо Рајзинг Рајнке, престаните да подривате нашу слободу и нашу земљу, и уз честитке на Вашем наименовању, молим Вас: даље руке од моје земље!