„Референдуми у Доњецку и луганску били су одговор на оружани преврат, на пораст неонацизма, на премлаћивања и убиства оних који се нису слагали са новим кијевским властима, на најаву и почетак казнене операције. То је био одговор људи на грубо кршење њихових права, на претњу њиховим животима. То је био одговор Донбаса на агресију са запада“, рекао је Гризлов новинарима.
Он је указао на чињеницу да су каснији догађаји потврдили да су становници Донбаса имали све разлоге за такву одлуку.
„Кијевска ’партија рата‘ није становницима Доњецка и Луганска оставила другог избора, осим независности и самоодбране. Све што је Донбас добио од званичног Кијева биле су агресија и блокада. Све што је Донбас чуо од званичног Кијева биле су претње и захтеви за предају. Наравно, неће и не може бити никакве капитулације Доњецка и Луганска. Не због тога што су становници ДНР и ЛНР бранили своје право на живот, на достојну будућност, на свој матерњи језик и неизбрисиво историјско сећање“, нагласио је Гризлов.
Он је подсетио и на то да је потреба за додељивањем посебног статуса територијама Доњецке и Луганске области садржана у међународним документима: у Минском споразуму, одлукама „нормандијске четворке“ и резолуцијама Савета безбедности УН.
„Ово је правна реалност, независно од било каквих изјава украјинских власти које су, између осталог, саме потписале и признале све те документе“, закључио је Гризлов.
Данас се у Доњецкој Народној Републици прославља Дан републике. На овај дан је у Доњецкој области 2014. године одржан референдум о самоопредељењу региона, који су организовале присталице федерализације. Исти референдум одржан је и у суседној самопроглашеној Луганској Народној Републици.