Конзумирање алкохола међу одраслим становништвом широм света повећало се последњих година. Док се 1990. године конзумирало 5,9 литара алкохола по глави становника годишње, 2017. године је та цифра достигла 6,5 литара, открили су стручњаци са Универзитета у Торонту и са Института за клиничку психологију и психотерапију из Дрездена. Они сматрају да ће до 2030. године потрошња алкохола по глави становника достићи 7,6 литара.
„Употреба алкохола је водећи фактор ризика за мноштво болести, а подаци о утицају алкохола кључни су за процену напретка у достизању глобалних циљева у области незаразних болести“, пишу аутори студије.
Осим незаразних болести, као што су рак, срчане болести и дијабетес, конзумација алкохола често доводи до повреда, које могу довести до инвалидитета.
Да би објаснили до каквих је промена дошло у употреби алкохола у свету у последње време, истраживачи су анализирали податке у 189 земаља у периоду од 1990. до 2017. године. До 1990. године већина алкохола је конзумирана у земљама са високим приходима, а највише становништва које конзумира алкохол живело је у Европи.
Међутим, временом се ситуација изменила. У већини европских земаља од 2010. до 2017. године смањена је потрошња алкохола. То се догодило и у Русији, где је конзумирање алкохола смањено за готово четвртину — са 15,8 литара по становнику годишње на 12,3 литра.
Уопштено говорећи, смањена употреба алкохола у европском региону углавном је забележена у бившим земљама СССР-а — Украјини, Азербејџану, Белорусији и Киргизији. Највеће промене догодиле су се у Азербејџану, где је употреба алкохола смањена за 82 одсто од 2000. године, и у 2017. години је износила само 0,5 литара по особи годишње.
И у Јужној Америци становништво је почело да пије мање. На пример, у Перуу је потрошња алкохола опала за 24 одсто.
Међутим, у земљама југоисточне Азије и западном делу Тихог океана, потрошња алкохола у периоду од 2010. до 2017. године значајно је порасла. Предњачи Вијетнам, где су људи почели да конзумирају 90 одсто више алкохола, и то 8,9 литара годишње уместо 4,7.
У Индији се потрошња алкохола повећала за 38 одсто, и то са 4,3 на 5,9 литара по становнику годишње.
У САД се такође повећала потрошња алкохола, али само скромних 6 одсто у периоду од 2010. до 2017. године (са 9,3 на 9,8 литара годишње). Упркос томе, број алкохоличара се смањио за 2 одсто.
„Конзумирање алкохола расте, и по свему судећи, тако ће се и наставити, иако су људи упознати са последицама“, рекао је водећи стручњак истраживања Јурген Рем.
На основу прикупљених информација, истраживачи су предвидели количину конзумације алкохола до 2030. године. Према њиховим проценама, до тада ће половина одраслих људи редовно пити алкохол (у поређењу са 45 одсто у 1990. години), а само 40 одсто становништва ће се уздржавати (у поређењу са 46 одсто у 1990. години).
Како стручњаци предвиђају, Европа више неће бити регион са становништвом које највише пије, јер ће до 2030. године овај незавидан статус припасти азијским земљама.
Како се наводи, смањиће се јаз у потрошњи алкохола између мушкараца и жена, јер ће жене зарађивати више.
„Алкохол је луксуз, који није неопходан за опстанак или срећан живот. Зарадите довољно новца и он ће вам постати доступан“, рекао је стручњак Рем.
Истраживачи тврде да ће пораст количине алкохола по глави становника утицати на пораст обољења која проузрокује алкохол.
Међу факторима који доводе до снижавања конзумације алкохола, аутори наводе економско благостање, верске ставове и однос према алкохолу.
Према писању листа, истраживачи су истакли да је Русија добар пример земље са снажном антиалкохолном кампањом, и према њиховим речима, успели су да смање употребу алкохола захваљујући опорезивању алкохолних пића, забрани рекламирања и смањеној доступности алкохола.
Све ово је допринело мањој конзумацији алкохола и смањењу броја обољења која су са њим повезана.
Политика која је усмерена на смањење употребе алкохолних пића посебно је значајна у земљама са средњим и ниским приходима, јер су њихови становници изложени већем ризику који подразумева лош квалитет алкохола и илегалне производе, сматра научна сарадница Центра за истраживање алкохолне политике из Аустралије Сара Калинан.
Према њеном мишљењу, ограничавање доступности и повећање цена алкохолних пића показали су се ефикасним у земљама са високим приходима, али у другим случајевима тај метод можда неће функционисати.
„Строга ограничења рекламирања и других начина популаризације алкохола кључна су за смањење потражње за алкохолом. Поред тога, неопходно је увести и строге санкције против пијаних возача, како конзумирање алкохола не би проузроковало повећање несрећа на путевима“, закључила је Калинанова.
Истраживачи се надају да ће одговарајућа политика утицати на смањење конзумације алкохола у свету, што би утицало на продужетак животног века становништва, као и на опште здравствено стање.