Статистика показује да је сирова нафта од 24. децембра прошле године до 24. априла поскупела чак за 48 одсто, објавило је Удружење нафтних компанија Србије, указујући на то да је управо та промена у највећој мери допринела скоку цена горива у свим земљама. Барел европске референтне нафте „Брент“ је у наведеном периоду поскупео са 50,47 на 74,57 долара. Последњих недељу дана није било већих промена цене „Брента“. Она се заправо стабилизовала на нивоу од око 70 долара по барелу.
Аналитичари указују на то да су шпекуланти дириговали најпре поскупљењем, а потом и појефтињењем нафте. Сада се поставља питање да ли ће нафта опет поскупети, јер шпекуланти имају готово идеалне услове за деловање. Иран поновно покреће свој нуклеарни програм, одговарајући на повлачење САД из нуклеарног споразума и санкције које Американци уводе свим земљама које купују иранску нафту.
Чак се звецка и оружјем, јер су због иранског покретања нуклеарног програма и претњи Саудијској Арабији затварањем Хомурушког кланца, кључног за извоз нафте кроз Црвено море, САД на Блиски исток упутиле носач авиона.
Амерички председник Доналд Трамп довео је у опасност трговинске преговоре с Кином најавом повећања царина на кинеску робу, а Вашингтон диригује и кризом у Венецуели.
Како ће се све ово одразити на будуће цене нафте? Хоће ли и Иран, попут Катара прошле године, одлучити да напусти ОПЕК (Организацију земаља произвођача нафте)? Шта ће донети за јун најављен састанак чланица овог картела, у чијем раду све значајнију улогу има Русија — иако није чланица? О томе у данашњој „Енергији Спутњика“ Јелица Путниковић разговара са Душаном Даковићем, консултантом за енергетику и уредником билтена Националног нафтног комитета Србије.
Саговорника „Енергије Спутњика“ питамо, наравно, и о ценама горива — треба ли очекивати нова поскупљења и какве су шансе да се држава одрекне дела акцизе.