Стене које су се раније расуле оставиле су траг по целој површини Месеца, а нови подаци мисије НАСА показали су да се и данас дешавају потреси дуж расцепа. Такође, он наставља да се смањује.
Научници упоређују тај процес с начином на који се грожђе постепено бора и ствара линије док се хлади и скупља. За разлику од коже грожђа, Месечева кора не може да се растеже јер је крта и распада се кад год се догоди смањење, преноси „Кликс“.
До ових недостатака долази када се кора помера и гура један део изнад другог. Тада се формирају необичне стене које су видљиве на површини. Високе су и дуге километрима.
Нова истраживања омогућена су креацијом алгоритма који је обрадио сеизмичке податке из шездесетих и седамдесетих година прошлог века. То је помогло у расветљавању потреса и разумевању одакле долазе.
Након што су подаци о локацији регенерисани, упоређени су са сликама које је направио лунарни извиђачки орбитер НАСА 2010. године. Утврђено је да је најмање осам потреса долазило од померања плоча испод површине Месеца, а не од удара астероида и других објашњења. То је потврдило да Месец још доживљава праву тектонску активност.
Инструменти које су астронаути Апола оставили у прошлости свој посао су завршили 1977. године, али научници сматрају да се потрес и смањење дешавају и данас, а слике показују недавне покрете — камење и клизишта на површини.
Инструменти које је оставио Аполо 11 од 1969. до 1977. године забележили су 28 различитих потреса, који су се дешавали када је Месец био на најудаљенијој тачки од Земље, јер Земљина гравитација оштећује кору Месеца.
Научници се надају да ће се вратити на Месец и открити каква је ситуација данас.