Пре тога су чланови Колектива за заштиту амбасаде, који су део покрета у венецуеланској амбасади, објавили коначну изјаву, неколико тренутака пре него што је полиција извршила рацију, у супротности са међународним законом.
„Очекујемо да дође полиција и наруши Бечку конвенцију са својом фиктивном владом и тврдњама да треба да одемо. То је незаконит налог“, објавио је један од чланова покрета на свом налогу на Твитеру.
„Спремни смо да будемо ухапшени. Нећемо отићи добровољно. Дошли смо овде да заштитимо амбасаду“, додао је он.
Сам Мадуро се раније захвалио америчким активистима, изражавајући „дубоко дивљење“ што бране Амбасаду.
У Венецуели су 21. јануара почели масовни протести против актуелног председника Венецуеле Николаса Мадура. Председник парламента Венецуеле Хуан Гваидо се 23. јануара прогласио за привременог шефа државе. Сједињене Америчке Државе и низ других земаља су признале Гваида и захтевају од председника Венецуеле Николаса Мадура, ког не сматрају легитимним шефом државе, да не дозволи насилне акције против опозиције. Мадуро је Гваида назвао „марионетом Сједињених Америчких Држава“. Лидера Венецуеле Николаса Мадура као легитимног председника подржавају Русија, Кина и низ других земаља.
Венецуеланска опозиција је 23. фебруара покушала да достави у ту земљу хуманитарну помоћ уз подршку САД, али је Мадуро категорички одбио ту помоћ, сматрајући је провокацијом, односно покрићем за агресију против његове земље. У светлу кризе, Мадуро је раскинуо дипломатске односе са САД и Колумбијом.
Сједињене Америчке Државе су 28. јануара објавиле да уводе санкције националној нафтној и гасној компанији Венецуеле ПДВСА, блокиравши имовину и интересе компаније у својој јурисдикцији од седам милијарди долара и забраниле пословање са њима. Вашингтон је раније најавио нова ограничења против Каракаса, али није прецизирао на шта ће се она односити.