Наиме, како тврде из ове научне невладине организације посвећене очувању коала, само 80.000 примерака ове дражесне животиње из породице торбара остало је у дивљини, што значи да их нема довољно да би се одржале и у следећој генерацији.
Иако је овај број драстично нижи од већине досадашњих научних процена, нема сумње да је број коала у дивљини у великом паду, пише „Њузвик“.
Коале, ендемска врста из Аустралије, изумиру јер су многе шуме у којима живе уништене. Топлотни таласи узроковани климатским променама такође су важан фактор.
АКФ је прогласила коале „функционално изумрлима“, што значи да је популација пала тако ниско да више нема утицаја на околину, односно није у стању да игра улогу у екосистему.
Међу коалама више нема довољно одраслих јединки које би могле да одрже врсту и било која генетска болест или патоген могли би бити озбиљна претња по њихов опстанак, пренео је Танјуг.
Функционално изумирање врсте може значити и да преостала мала популација која, иако се још размножава, пати од парења животиња у блиском сродству, што их опет чини још рањивијима на болести.
Недавне студије показују да су хиљаде коала умрле од дехидрације у интензивном топлотном таласу у Аустралији.
Коале су милионима година биле кључни део здравља еукалиптусових шума, јер једу њихово горње лишће, док њихов измет који пада на шумско тло доприноси битном рециклирању нутријената у екосистему.
Ове животиње су старе најмање 30 милиона година, судећи према пронађеним фосилним остацима, што значи да су једном биле и извор хране за данас изумрле велике месоједе, тзв. мегафауну.
Према подацима АКФ, у 41 од 128 познатих станишта коала више нема ниједне јединке ове врсте.
Директорка АКФ Дебора Табарт позвала је аустралијског премијера да покуша да учини нешто за спас коала.
„Позивам новог премијера након избора у мају да донесе Закон за заштиту коала, који је већ написан и спреман од 2016. Судбина коала сада је на његовим плећима“, рекла је Табартова.