Руски аналитичари верују да иза покушаја да се заустави реализација пројекта „Северни ток 2“ стоје САД, које су и раније позивале ЕУ да одустане од сарадње са Русијом у енергетском сектору. Американци се оштро противе „Северном току 2“, гасоводу који би требало да руски природни гас доставља Немачкој кроз Балтичко море, због наводне бриге за „европску енергетску безбедност и стабилност“.
Вашингтон и Брисел заступају став да ће се изградњом тог гасовода повећати зависност Европе од Русије и да би то могло да буде политичко оружје против САД и оних снага у ЕУ које Русији уводе економске санкције због Украјине.
Међутим, овде се ради о сасвим другим стварима. Амерички покушаји да се реализација тог пројекта осујети заправо су пример нелојалне конкуренције, јер САД желе да прогурају свој (скупљи) течни природни гас на европско тржиште и са њега потисну Русију.
„Канцеларка Ангела Меркел је апсолутно у праву — гасна директива ЕУ ни на који начин није препрека за изградњу ’Северног тока 2‘, поготово зато што је већ скоро половина изграђена, и није мудро уништити оно што је већ направљено. Директива има за циљ очување статуса транзитне земље за Украјину, а с друге стране, постоји клаузула — и мислим да је Немачка као лидер ЕУ то прогурала — која предвиђа да земља кроз коју пролази спољни гасовод може бити искључена из правила, према којем би 50 одсто гасовода требало да буде резервисано за спољне добављаче. Јасно је да би било чудно изградити ’Северни ток 2‘ и користити само половину његових капацитета. Тешко да таква претња може да постоји, будући да ће од ’Северног тока 2‘ највише користи имати Немачка. Као економски и политички лидер Европске уније, Немачка ће, наравно, прогурати све одлуке које су корисне за њу“, каже за Спутњик руски експерт Игор Коваљов.
На питање зашто Европска комисија не може да заустави „Северни ток“ а могла је „Јужни“, Дмитриј Адамидов, експерт за енергетику, каже да је то „зато што ’Јужни ток‘ Немачкој није био преко потребан“.
„Заустављањем пројекта ’Јужни ток‘ загорчани су животи Бугарске, Србије, Мађарске и делимично Италије. А овде је реч о интересима саме Немачке, којој затварање пројекта ’Северни ток 2‘ апсолутно није потребно. Грубо говорећи, Немачка смањује број термоелектрана на угаљ на штету сопствене економије, и ако се још одрекне руског гаса, мораће да пређе на скупи амерички и онда, генерално, није јасно како ће организовати снабдевање енергентима. Немачка би у том случају изгубила конкурентску предност локомотиве економије ЕУ“, каже Адамидов.
Иако је Москва више пута позивала да се гасовод не посматра као инструмент утицаја и истицала да је за Москву то искључиво економски пројекат, земље које се противе изградњи гасовода, на челу са САД, уверене су да је то политички пројекат, те страхују да ће руски утицај „потећи“ и на тај начин стићи до Европе.
„Ради се о томе да је ’Северни ток 2‘ апсолутно исти као и ’Северни ток 1‘ с тачке гледишта техничких карактеристика, у смислу испоручених сировина, безбедносних захтева итд. Међутим, ту се политика умешала: ’Не, ми не желимо други ток‘. Као резултат тога, Немачка данас на разним нивоима изјављује да она није америчка колонија и да ће радити шта она хоће“, каже Адамидов.
Према његовим речима, када се ради о интересима Немачке, критеријуми се одмах мењају. Уосталом, као и у случају САД.
„Мислим да ће ’Јужни ток‘ у некој форми бити реализован, само у нешто другачијем, сложенијем формату: кроз Грчку, кроз Турску… Али, чињеница је таква: ’Што је дозвољено Јупитеру, није дозвољено волу‘“, закључио је Адамидов.
Пројекат изградње „Северног тока“ подразумева изградњу два крака цевовода укупног капацитета 55 милијарди кубних метара гаса годишње, путем којих ће се руски гас испоручивати до обале Немачке преко Балтичког мора.
Нови гасовод ће пролазити кроз територијалне или искључиве економске зоне земаља које се простиру дуж обала Балтичког мора — Русије, Финске, Шведске, Данске и Немачке.
Тренутно је изграђено преко пола укупне дужине цевовода, тачније, постављено је око 1.200 километара гасовода по дну Балтичког мора.
Поред САД, против гасовода се залаже неколико држава, а нарочито Украјина, која се плаши губитака прихода од транзита руског енергента.