Према његовим речима, о томе сведочи чињеница да је „Гаспром“ активно повећао резерве горива у Европи, како би покрио могући дефицит након прекида транзита преко Украјине.
Он је додао да ће то за Кијев резултирати губитком од три милијарде долара годишњег прихода, што је око три одсто БДП-а.
„То јест, ми фактички за годину дана можемо да изгубимо читав раст претходне године“, истакао је Кобољев.
Актуелни уговор за транзит руског гаса преко Украјине истиче крајем ове године. Питање новог споразума се разматра на трипартитним састанцима између Русије, Украјине и Европске комисије, а последњи је одржан у Бриселу у јануару.
Конкретни споразуми, како се и очекивало, тада нису постигнути, али је Европска комисија дала странама предлог. Шира јавност је упозната само са главним одредбама предлога: уговор би требало да буде потписан на више од десет година, а обим треба да буде привлачан, између осталог и за инвеститоре који ће бити позвани да модернизују украјински гасни транспортни систем.
Руске власти су, са своје стране, више пута указивале на спремност за наставак транзита плавог горива, под условом да је украјински транспортни систем гаса конкурентан.
Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода, чији ће укупни капацитет износити 55 милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. Нови цевовод требало би да буде изграђен поред „Северног тока“. Он ће проћи кроз територијалне или искључиво економске зоне држава дуж обале Балтичког мора: Русије, Финске, Шведске, Данске и Немачке. Остало је да се грађевинска дозвола добије још само од Копенхагена.
Пројекат реализује компанија „Норд стрим 2 АГ“, чији је једини власник „Гаспром“. Пројекат суфинансирају и европски партнери „Гаспрома“ — „Шел“, ОМВ, „Енџи“, „Унипер“ и „Винтершал“.