Сједињене Државе, додао је, „не траже рат са иранским режимом, али смо потпуно спремни да одговоримо на сваки напад иранске Револуционарне гарде, регуларне војске или њихових савезника“.
„Ако ишта учине, тешко ће пострадати. Видећемо шта ће се догодити с Ираном“, прети и председник САД Доналд Трамп. Додуше, ако је за утеху, на директно питање да ли је Америка на путу да зарати с Ираном, одговара: „Надам се да не“.
„Њујорк тајмс“ за то време тврди да власт у Вашингтону намерава да у регион пошаље чак 120.000 војника, Трамп каже да је то лажна вест али и да ће их послати још и много више ако буде требало, док „Њузвик“, позивајући се на званичнике Пентагона, прецизира да би ових 120.000 америчких војника, недовољних за озбиљну инвазију, били само логистичка подршка за копнени напад на Иран.
Изговор за рат, притом, можда је већ пронађен. Саудијска Арабија, наиме, тврди да Техеран стоји иза недавног напада дроном на нафтовод у тој земљи — одговорност су преузели Хути, ирански савезници из Јемена — а тврди се и да је Иран одговоран за саботажу четири танкера надомак обала Уједињених Арапских Емирата који се такође догодио ових дана.
Да ли су то они „напади на интересе наших савезника“ на које ће „бити одговорено немилосрдном силом“, о којима говори Џон Болтон? Да ли смо све ближе рату Америке и Ирана? Или је ова бука ратних бубњева само део Трампове преговарачке тактике?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили Борислав Коркоделовић, дугогодишњи спољнополитички уредник у Танјугу, и сарадник Института за међународну политику и привреду др Слободан Јанковић.
После најновијих дешавања, сматра Борислав Коркоделовић, америчко-иранском рату јесмо ближи него пре месец дана, када су САД прогласиле иранску Револуционарну гарду за терористичку организацију, „међутим, и даље постоји нада да се оно најгоре неће догодити. Ситуација јесте веома затегнута, али има индиција, без обзира на ратоборне изјаве, да се иза сцене догађају ствари које би чак могле да доведу и до преговарачког процеса у некој даљој будућности између Америке, Саудијске Арабије, Европске уније, Русије, Кине и Ирана. Ово под условом да не дође до неких потпуно непредвиђених догађаја или напада под лажном заставом које би изрежирали јастребови у Вашингтону“.
Пре годину дана Америка се повукла из нуклеарног споразума с Ираном, уследило је увођење и примарних и секундарних санкција Ирану, санкције су прошле недеље и додатно појачане, Револуционарна гарда проглашена је за терористичку организацију, а затим су у Персијски залив, пре предвиђеног рока, упућени носач авиона „Абрахам Линколн“ и бомбардери Б-52, уз њих и десантни брод „Арлингтон“ и још два разарача… А Мајк Помпео, амерички државни секретар, ипак тврди да „наш циљ није рат“.
„Американцима се не сме безрезервно веровати“, коментарише Слободан Јанковић, „али досадашње искуство показало је да је Доналд Трамп спреман на све осим на рат — за разлику од његових претходника“.
С друге стране, указује у изјави за магазин „Њујоркер“ Али Ваез, директор иранског програма у Међународној кризној групи, „у Вашингтону расте фрустрација, јер је максимални притисак произвео минимум стратешких резултата, а сат откуцава. Неки у Вашингтону и у региону поздравили би, или би покушали да испровоцирају, конфронтацију у покушају да постигну оно што санкције нису успеле — а то је обуздавање Ирана“.
„Обуздавање Ирана јесте стари циљ и саудијског двора, и Уједињених Арапских Емирата, и Израела, и наравно Сједињених Држава после победе исламске револуције пре 40 година“, објашњава Коркоделовић. „Али у геополитичком смислу резултати изостају. Без обзира на економске невоље које су изазване санкцијама, Иран је на добром путу да направи трансверзалу, такозвани шиитски полумесец који ће се простирати од Техерана до Медитерана“.
С обзиром на дугу и добро документовану историју америчких „напада под лажном заставом“ и сличних конструисања догађаја који су им служили као поводи за покретање рата — као што је Рачак у нашем случају, Тонкиншки залив у случају Вијетнама, експлозија војног брода „Мејн“ која је послужила као повод за америчко-шпански рат 1898. — нарочиту пажњу привлаче два споменута инцидента, напад на нафтовод у Саудијској Арабији и саботажа четири танкера, који су утолико занимљивији што су се догодили баш када је Џон Болтон припретио Ирану ратом већ и у случају да буду угрожени интереси америчких савезника у региону. Што наводи на сумњу да је изговор за рат, можда, већ спреман…
„Многи потези заиста делују као да се Америка припрема за рат“, наводи Слободан Јанковић. „Повлачење цивилног особља из дипломатских мисија у Ираку је један од таквих потеза. Овако нешто, наиме, ради се само у два случаја — једна могућност је јачање дипломатског притиска, а друга је, управо, припрема за рат. Ипак, досадашњи потези ове администрације пре указују на прву варијанту, тим више што би рат јако пуно коштао и саме Сједињене Државе, све и ако би од њега профитирао њихов војно-индустријски комплекс. А додатни разлог против покретања рата налази се у томе што Америка улази у изборну трку, при чему је Трампова бирачка база, као што је познато, изричито против америчких ратова у другим деловима света“.
Постоји и још један разлог за наду да ће дипломатија на крају успети да превагне, указује Борислав Коркоделовић: „Локални медији објавили су да је, приликом недавне посете Багдаду, Мајк Помпео рекао ирачком премијеру Адилу Абдул-Махдију да САД желе нови споразум с Ираном. Абдул-Махди је на то одговорио да Иран неће пристати на нове преговоре о уговору који су Американци поцепали, али да би могло да се разговара о новом, додатном протоколу, што је Помпео оценио као одличну идеју. А наредног дана је премијер Ирака послао свог изасланика у Техеран“.