Тешке последице за власнике „Хуавеј“ телефона због рата који је објавио „Гугл“

Највећу цену одлуке „Гугла“ о прекидању сарадње са кинеским „Хуавејом“ платиће корисници, а развој 5Г мреже, где су кинеске компаније предњачиле у односу на друге, биће знатно успорен.
Sputnik

Као гром је прострујала вест агенције Ројтерс да „Гугл“ прекида сарадњу са кинеским „Хуавејом“. „Гугл“ ће, у складу са наредбом америчког председника Доналда Трампа, морати да обустави све послове са том кинеском компанијом, а који се тичу трансфера хардвера, софтвера или сервиса.

Ове мере се не тичу софтвера отвореног кода који развија „Гугл“ и који би „Хуавеј“ могао користити, а најбољи пример тога је АОСП (Android Open Source Project), отворена верзија Андроида која је доступна као слободни софтвер.

Ове мере ће се пре свега одразити на оне који поседују мобилне телефоне кинеске компаније, каже новинар Зоран Станојевић. Корисници ће моћи да користе Андроиде који су тренутно уграђени на „Хуавеј“, али нове верзије, које излазе сваке године, „Хуавеј“ телефони неће моћи да имају.

Хуавеј одговорио Гуглу: Настављамо по старом

„То значи да апгрејд, са свим новим опцијама и бољим стварима, неће моћи да ради на њиховим апаратима, који има квалитет да то може да поднесе. Он ће заостајати за сличним апаратима конкурентских фирми“, објашњава Станојевић и додаје да постоји решење, које подразумева да „Хуавеј“ почне са израдом сопственог оперативног система.

„Али тај систем би морао да буде веома компатибилан са Андроидом, како би људи могли да прелазе са једног бренда на други. Код Андроида је врло згодна ствар да телефон једне марке можете лако да замените за телефон друге марке. У овом случају, ’Хуавеј‘ би био потпуно искључен из тога“, каже Станојевић.

За „Хуавеј“ је ово, додаје Станојевић, драматична вест, јер је ова компанија била врло близу тога да постане највећи светски произвођач мобилних телефона. Са развојем садашње ситуације, практично је немогуће да „Хуавеј“ преузме водеће место у производњи мобилних телефона од јужнокорејског „Самсунга“.

„Рекао бих да је ова вест гора него да је у Америци забрањено коришћење и уношење ’Хуавеј‘ телефона, јер би то важило само за једну земљу. Ово важи за цео свет. Практично, куповином ’Хуавеј‘ телефона човек више није сигуран коју врсту подршке може да очекује, односно, да ли ће његов апарат имати сву заштиту коју имају нове верзије Андроида. Мислим да је стање, овако како је објављено данас, на дужи рок неодрживо“, категоричан је Станојевић.

Америчке санкције на „Хуавеј“, али и на још једну кинеску компанију —ЗТЕ, која је под америчким санкцијама била до прошле године, одразиће се неповољно на развој 5Г мреже, јер су, каже Станојевић, кинеске компаније повољно производиле квалитетне производе спремне да буду уграђени у нову генерацију телекомуникационих уређаја.

Престанак куповине од кинеских компанија значио би потребу да се пронађу алтернативни произвођачи који не постоје, јер нико други, осим кинеских компанија, не може да произведе опрему за 5Г мреже у том квалитету и по тој цени.

„Уколико се та ствар пресече, само увођење 5Г мреже значајно ће се успорити и биће скупље него што би било са Кином.“

Трампова наредба ступа на снагу: „Хуавеј“ на црној листи

Питање је хоће ли Кина самостално развијати 5Г мрежу унутар своје земље и да ли ће се друге компаније одлучити на сарадњу са кинеским компанијама упркос америчким санкцијама, јер се још не зна какви ће се односи успостављати између оних који користе кинеску 5Г мрежу и оних који ће користити друге 5Г мреже.

Могуће је, наводи наш саговорник, да неће бити роминга између оних који користе кинеску технологију и других, што би био следећи драматичан корак:

„У сваком случају, највећу цену платићемо ми, корисници, јер све оно што нам је најављивано као фантастична ствар коју ће нам 5Г мрежа донети — брзине, гледање спортских или било којих других преноса у реалном времену — неће моћи да се реализује. Све то је било најављивано да ће бити могуће у року од неколико година. Уколико се економски рат између Кине и Америке настави са оваквим последицама, тешко да ишта од тога може да се очекује у наредних десетак или петнаест година“, сматра Станојевић.

До сада корисници нису осећали цену увођења нових технологија, додаје он, за исту количину новца добијали су бољу услугу и веће брзине. Сада тешко да без значајнијег подизања цена може да се финансира увођење 5Г мреже.

Срећна околност развоја ИТ индустрије до сада се огледала у томе што су Интернет и преовлађујућа технологија, попут Андроида, били јединствени за цео свет.

„Уколико будемо добили три, четири или пет оперативних система (за сада постоје два), биће тешко променити бренд телефона, јер то повлачи једно врло компликовано пребацивање свих података“, каже Станојевић.

Кина, према његовом мишљењу, неће остати нема на најновије мере — кинеско тржиште би врло лако могло да постане затворено:

„За ’Епл‘ и неке друге америчке компаније одлазак са америчког тржишта представљао би страшан ударац, јер они и сада, када Кинези слабије купују њихове производе, то стравично осећају на својим профитима. Кина је изузетан потрошач америчке технологије и изузетан је увозник америчких производа, иако према Америци извози много више. Ова ствар неће остати без последица ни по Америку, ни по ’Гугл‘, коме није свеједно да у Кини настане озбиљна конкуренција у смислу оперативног система и да им то смањи удео у тржишту.“

Хуавеј вољан да потпише споразуме о нешпијунирању

Одлука „Гугла“, колико год да ће тешко погодити кориснике, не мора да погоди и све компаније које сарађују са кинеским компанијама. Оно што је проблем, сматра Станојевић, јесте да се на томе неће стати.

„Када се дође до тога да се удари на оно што корисник осети, то значи да иза тога следе и неки други потези. Верујем да ће се битка наставити“, оцењује наш саговорник и повлачи паралелу између догађаја са „Хуавејом“ и увођења санкција Русији.

Није се чинило да ће увођење антируских санкција бити пропраћено са толико уцена и захтева да се земље определе за страну коју подржавају, али то се догодило — исто то ће се догодити и у америчко-кинеском трговинском и технолошком рату, сада на још глобалнијем нивоу.

Док од антируских санкција трпи западна Европа, од америчко-кинеског технолошког рата трпеће цео свет, јер се у Кини производи гро светске технологије.

Питање технолошке шпијунаже је маргинално, сматра Станојевић и питање поставља на вишем нивоу — може ли Америка да задржи примат као технолошки најразвијенија земља, уколико Кина настави да се развија досадашњим темпом?

Уколико Кина настави да се развија као и до сада, постоји опасност да Америка као технолошка сила постане ирелевантна. То је, закључује Станојевић, суштина технолошког рата у коме се, како каже, задају озбиљни ударци.

Коментар