Кремљ је саопштио да председник Русије Владимир Путин неће честитати новом украјинском лидеру инаугурацију, већ прве успехе у решавању сукоба у Донбасу и побољшању односа између Русије и Украјине.
Зеленски, који је ступио на дужност председника Украјине 20. маја и на том месту сменио Петра Порошенка, рекао је да је његов приоритет прекид ватре у Донбасу, а као следећи изазов он је навео повратак контроле над Кримом и Донбасом. Одмах по ступању на дужност затражио је од САД и ЕУ јачање антируских санкција и изјавио да рачуна и на јединство ЕУ у супротстављању изградњи „Северног тока 2“.
Једна од последњих изјава Зеленског о томе да су САД снажан партнер Украјине, првенствено у превазилажењу „руске агресије“, у складу је са његовом прозападном оријентацијом, али и даље остаје питање да ли ће „нова“ политика Кијева донети нешто ново и у односима са Русијом.
Аналитичари су сагласни у оцени да грађани Украјине незадовољни стањем у земљи на председничким изборима нису гласали „за“ Зеленског, него „против“ Порошенка и не очекују велике промене у политици Кијева према Русији.
„Цела предизборна кампања Зеленског била је супротна политици коју је водио Порошенко у све три позиције: то су односи са Русијом, економија и ставови према социјално-економској политици земље. Зеленски је током своје кампање говорио да ће водити политику другачију од оне коју је водио Порошенко и да ће она бити усмерена на повратак међународног ауторитета и угледа Украјине и што је најважније, на подизање социјално-економског стандарда живота грађана. Међутим, прве изјаве, нажалост, још увек не показују суштинске разлике од онога што је Порошенко радио“, каже за Спутњик руски политиколог Владимир Оленченко.
На првом месту то се тиче односа са Русијом, додаје експерт. Према његовим речима, променили су се само глумци, али је представа остала иста.
„Тешко је замислити нормалан развој Украјине на путу политике отуђивања од Русије. И ови позиви за јачање санкција су неосновани — могу се измислити различити разлози као изговор за санкције, али Русија за то није дала никакав повод. Стога се, нажалост, испоставља да су се глумци променили, а да је представа остала иста“, каже Оленченко.
Док неки аналитичари сматрају да Зеленски није фигура која може нешто да промени у међудржавним односима, с обзиром да су ту пресудни руско-амерички односи, други скрећу пажњу на то да је он најавио информативни рат против Русије и упозоравају да би у томе могао бити успешнији од Порошенка. То се објашњава чињеницом да је Зеленски политичар друге генерације, стилски другачији и има тим креативаца који могу да направе занимљивији производ. То би, како се оцењује, могао да буде озбиљан изазов, како унутарполитички, тако и за Русију.
„Сам Путин је поручио да ће гледати на дела Зеленског, а не на његове речи. Исто тако је и нови председник Украјине рекао да је Путин његов непријатељ и није га позвао на инаугурацију. Све је веома доследно. Али не заборавимо да политичке одлуке не зависе само од онога што је било, већ и од политичког контекста, од окружења и дешавања која се свакодневно мењају. Сутра се може све променити, може се променити за месец дана… Може се променити у толикој мери да ће можда доћи до састанка између Путина и Зеленског и то је сасвим нормално. Не видим ништа страшно што нас нису позвали на инаугурацију, што нисмо отишли и нисмо честитали. Москва мора да држи руке слободне“, каже за Спутњик аналитичар Александар Казаков.
Какав ће бити прави простор за компромис од стране Кијева, видеће се тек након избора Врховне раде и формирања владине коалиције. Компромис од стране Москве је такође могућ по низу питања, али никако и на рачун Донбаса и Крима.