И средовечни Дикан тема женских прича

У каквом је времену пре пола века на страницама „Политикиног забавника“ започео живот један од најпопуларнијих домаћих стрипова? Зашто Дикан представља чудо, ништа мање од старијег Астерикса или млађег Хогара?
Sputnik
И средовечни Дикан тема женских прича

Како су настајале прве линије и црте лица горостасног доброћудног Словена, стрица му Вукоја, Глупантропа и Клипантропа? Да ли је због сатире и критике тадашњег друштва његов аутор трпео последице — за „Орбиту културе“ откривају ликовни творац Дикана, академски сликар Лазо Средановић и Зоран Стефановић, драматург, писац, познавалац стрипа, уредник пројекта „Комплетни Дикан у четири књиге“.

Шта нам доноси 13. издање београдског фестивала „Тргни се! Поезија“, о којем су европски песници разменили искуства са својим српским колегама, стасава ли данас публика вољна да се из поезије обавештава о свету —за „Орбиту културе“ разговарамо са директором Трећег трга и селектором фестивала поезије Дејаном Матићем.

О сликању Лоркине поезије, о колориту и облицима у које су смештени његови стихови, разговарамо са Огњеном Ковачевићем, уметником који је, после „блиског сусрета“ са књигом изабране поезије великог Шпанца, одлучио да је додатно „прочита“ и ослика на 18 уља на платну, која су од пре неколико вечери изложена у Дому Јеврема Грујића.

О изложби „Женске приче“, отвореној у Салону МСУ, али и о важности афирмације младих уметница на нашој уметничкој сцени, разговарамо са кустоскињом Музеја савремене уметности Мишелом Бланушом.

Емисију „Орбиту културе“ пратите суботом од 10 сати на таласима Радија Студио Б или онлајн на нашем сајту.

Коментар