На Дан московског метроа, који је недавно обележен, дописници РИА Новости који раде широм света, одлучили су да се још једном провозају метроима великих градова, да поразговарају са путницима и поделе са нама утиске о страним подземним железницама.
Са сигурношћу се може рећи да када је реч о монументалности, елеганцији, броју путника, па чак и дубини, московски метро тешко да има конкуренцију. Већина метроа широм света се фокусира на практичност, али постоје и они посебни, са неочекиваним карактеристикама које ће изненадити странца.
Како ући у пекиншки метро
На пример, чар метроа у Пекингу је то што прво морате некако ући у њега. На свакој станици постоје детектори метала које је тешко заобићи, као и обавезна провера ручног пртљага. У шпицу такве безбедносне мере проузрокују дуге редове на улазу, тако да је понекад брже ићи пешке. Међутим, грађани подржавају овакав приступ.
„Ја сам за проверу. С обзиром на константне несреће у различитим земљама, једино се појачаним безбедносним мерама може обезбедити сигурност људи у пекиншком метроу, где понекад број путника дневно достигне и 10 милиона. Захваљујући томе, ти се као путник осећаш безбедно“, рекла је становница Пекинга Ли Јанфеј.
У јутарњим и вечерњим часовима на платформама ради специјално особље које обезбеђује да нико не прође преко реда. Они помоћу микрофона контролишу реку људи. На улазима у метро се налазе војници, а у вагонима се возе запослени метроа, који на свакој станици излазе и поново улазе са путницима и на тај начин контролишу ситуацију и у могућности су да правовремено обавесте о било каквим неправилностима у раду.
Због релативно мале дубине на којој се налазе станице, у метроу у Пекингу практично нема покретних степеница, или ако постоје, онда иду само у једном правцу — навише. Тако да, ако идете са коферима, спремите се да их сами носите низ степенице, јер је мала вероватноћа да ће вам неко помоћи.
Комфор токијског метроа
Прва ствар коју приметите кад се нађете у метроу у Токију је потпуни комфор. Седишта су покривена велуром, у зимским месецима је обезбеђено грејање, а у летњим клима-уређаји. На прозорима се налазе ролетне које ограничавају сунчеву светлост, ту су ЛЦД екрани који обавештавају о називима станица и времену путовања на јапанском, енглеском, кинеском и корејском језику.
На местима која су намењена за инвалиде, старије особе и труднице забрањено је правити буку и разговарати мобилним телефоном.
Станице су опремљене лифтовима, тоалетима, укључујући и оне за инвалиде и путнике са малом децом, а њихова чистоћа је беспрекорна. На вратима тоалета се чују обавештења која упућују слепе путнике у ком правцу треба да се крећу жене, а у ком мушкарци. На платформама великих станица постоје и киосци са новинама, часописима и храном, а на аутоматима се може купити пиће, чај или кафа, као и топле супе у алуминијумским лименкама.
Вашингтон није као Њујорк
Метро у Њујорку се, нажалост, не може похвалити таквом удобношћу. Тамо живе целе колоније пацова, иако градске власти већ неколико деценија покушавају да реше тај проблем. Станице и платформе су далеко од чистог, иако многе од њих имају канте за смеће. Али то не смета онима који свакодневно користе ову врсту саобраћаја.
„Метро у Њујорку је супер. Наравно, некад неугодно мирише, а пацови скачу унаоколо, људи су понекад стешњени, али без обзира на све, метро ће вас одвести на било које место у граду за мање од три долара. То је најбоља куповина у граду након пице од једног долара“, сматра становница Њујорка Џејн.
Путници метроа се понашају веома опуштено — причају телефоном или разговарају о својим приватним стварима. С обзиром на то да се у САД веома пажљиво односе према личном простору, свакодневно у полицијску станицу у Њујорку стижу жалбе о „насилним додирима“, што се углавном дешава у метроима. За такво кривично дело прописано је до годину дана затворске казне, као и новчана казна у износу од хиљаду долара.
Супротно њујоршком, у метроу у Вашингтону је прилично чисто и уредно. Тамо нема украса и станице помало подсећају на бетонске бункере због необојених зидова и пригушеног осветљења, али свака од њих има неколико лифтова. Можете и бирати да ли ћете се спустити на платформу помоћу покретних степеница или помоћу лифта.
Тајна прва два вагона у Мексико Ситију
И метро у Мексико Ситију покушава да се избори са таквим преступницима. Због тога су прва два вагона у свим возовима резервисана за жене и децу, а полиција строго води рачуна о томе да се у том простору не нађу и мушкарци. Мексиканке у вагонима користе прилику да се доведу у ред пре посла — шминкају се и сређују нокте.
„Оне чак и увијају трепавице, баш у метроу“, са чуђењем констатује Рускиња Јелена, која већ неко време живи у Мексику.
За ову врсту саобраћаја у Мексику тешко је рећи да је безбедна. У вечерњим сатима на одређеним линијама и станицама чак и Мексиканци могу упасти у невољу, а да и не говоримо о странцима. Туристима је тешко да се оријентишу у метроу, јер су правци означени последњим станицама. Дакле, како бисте стигли на одредницу, неопходно је увек знати која је задња станица ваше линије.
Метро у Мексику је и трговинска зона. Тамо можете наћи све — почевши од хране у веома пристојним кафеима на станицама, па све до жвакаћих гума, карамела, музичких плоча и сличних ствари које нуде трговци. Они се крећу по вагонима и практично нећете стићи од станице до станице, а да у ваш вагон не уђе човек који носи све и свашта. То се на крају ипак исплати, јер Мексиканци воле стално нешто да жваћу.
Трговина на мало цвета и у метроу у Буенос Ајресу. Сигурно ће вам неко понудити жваке, чарапе, гумице за косу.
Ту се може видети и много просјака.
За разлику од Пекинга, где се људи који читају књиге сматрају „угроженом врстом“, у вагонима аргентинског метроа обавезно ћете срести некога са књигом у руци. Штавише, током велике међународне изложбе у Буенос Ајресу на станицама су књиге бесплатно дељене.
Било некад у Риму
Када је реч о подземној железници у Риму, лишена је монументалне декорације станица, мраморних пролаза и дугих покретних степеница. Метро италијанске престонице са својим возовима који су ишарани графитима и времешним композицијама, далеко је од својих најбољих времена.
Иако је прошло више од пола године од инцидента у октобру, када урушене покретне степенице на једној од станица метроа у Риму замало нису однеле неколико живота навијача ЦСКА, и даље су затворене три главне станице.
Дакле, возови метроа пролазе скоро цео центар града без заустављања. То изазива велико незадовољство и код грађана и туриста, који су принуђени да стално преседају у шатл аутобусе и то по цени карте већој за 1,38 евра.
„Од куће до посла треба да путујем четири станице и сада сваки пут морам да изађем на пола пута и сачекам аутобус да бих дошла до канцеларије. Срамота је за наш град када видим туристе који стоје са картом на улазу у метро“, каже Римљанин Валерио.