Москва је саопштила да ће Русија наставити да доследно брани своју тачку гледишта у причи са Керчким мореузом, истичући да у овом случају није примењива Конвенција из 1982. о морском праву, те да Међународни трибунал за морнаричко право није надлежан за разматрање Керчког инцидента.
Руски адвокати наводе да се инцидент у Керчком мореузу може разматрати искључиво у оквиру руског кривичног закона, а да одлука Трибунала не обавезује Москву ни на шта.
Адвокат за међународно право Дмитриј Ромањенко објашњава да је цела структура овог Трибунала осмишљена за добровољно извршење њених одлука и да не постоје механизми принуде. Према његовом мишљењу, Украјина може да искористи ову одлуку само за подизање прашине у медијима.
Московски адвокати наводе да је украјинска страна сарађивала са међународним организацијама и западним спонзорима и није преговарала с Русијом због чињенице да је то последица политичких одлука Кијева. Потпуно је јасно да је задатак био да се изврши притисак на Москву, јер се од старта могло претпоставити како ће Русија реаговати на кршење својих граница. То је била намерна провокација, а Украјина је ионако знала да ће добити подршку Запада. Другим речима, то је био још један информациони повод да се изврши притисак на Русију.
У случају који је Украјина покренула против Русије, Међународни трибунал УН за поморско право, са седиштем у Хамбургу, изрекао је пресуду по којој Русија мора да врати три украјинска брода и ослободи украјинске морнаре које држи у притвору, али је истовремено наглашено да „не сматра да је потребно“ захтевати од Москве да прекине кривичне поступке и уздржи се од нових поступака, иако сматра да би то било разумно.
Трибунал је позвао обе стране да избегавају кораке који могу да доведу до заоштравања ситуације у Керчком мореузу. По мишљењу суда, одсуство руске стране на расправи није могло бити разлог за неразматрање случаја.
Русија је претходно известила суд да неће учествовати на расправи, јер овај суд нема јурисдикцију да разматра тужбу Украјине у вези са инцидентом у Керчком мореузу.
Председник суда Ђин Хјун Паик је рекао да Русија и Украјина треба до 25. јуна да предају извештаје Трибуналу о инциденту.
„У овом случају је пресуда Међународног трибунала УН о поморском праву мешање у наш суверенитет и спречава нас да удаљимо претње од себе. Наравно, нећемо извршити ову пресуду, нико нема права да инсистира на томе и не саветујемо никоме да то чини. Трибунал нема могућности да силом натера суперсилу, било да је то Русија, Кина или САД, да испуне њихове одлуке. Све ово води ка томе да ми као и САД у догледно време можемо да се повучемо из Конвенције о морском праву, повучемо свој потпис. Русија ће сама одлучити шта је претња за њену безбедност, суверенитет и оно шта може прихватити“, рекао је за Спутњик руски политиколог Павел Шипилин.
Руски експерти истичу да Русија није прекршила међународно право и да је само реаговала на агресију, те да због тога нема никаквог разлога да се правда. Како истичу, Русија није крива и због тога неће учествовати у том циркусу.
Министарство спољних послова Украјине назвало је одлуку суда у Хамбургу „правом победом, а новоизабрани председник Украјине Владимир Зеленски изјавио је да би Русија испуњавањем захтева Међународног трибунала Уједињених нација да ослободи украјинске морнаре и бродове могла да одблокира преговоре Кијева и Москве.
Московски експерти оцењују да су украјински морнари жртве кијевских власти и туђих политичких игара.
Подсетимо, крајем новембра прошле године три украјинска војна брода незаконито су прешла руску границу, ушавши у привремено затворену акваторију. Након тога, бродови су кренули из Црног мора ка Керчком мореузу. Руски граничари су задржали бродове и ухапсили чланове посаде, међу којима су била и два сарадника Службе безбедности Украјине.