Дужни као Грчка: Иде ли Украјина у — банкрот

Предлог украјинског олигарха Игора Коломојског председнику Владимиру Зеленском, да редефинише приступ када је реч о враћању дугова Међународном монетарном фонду објављивањем државног банкрота, наишао је на негодовање стручне јавности. Аналитичари су сагласни, Украјина није Грчка — иако је народ уморан од реформи, новац је потребан за развој земље.
Sputnik

Коломојски, који се сматра блиским сарадником Зеленског и за кога се тврди да му је финансирао предизборну кампању, изнео је свој став јасно — ако може Грчка, што не би могла и Украјина. Своју идеју да Украјина једноставно објави банкрот и тиме се ослободи од дугова, поткрепио је и чињеницом да је народ за Зеленског гласао управо због тога што више не жели да Украјина спроводи политику коју је водио његов претходник Петро Порошенко.

Коломојски: Зеленски би требало да објави државни банкрот

Међутим, нити је Украјина Грчка, нити је Европа спремна да према Кијеву покаже толику солидарност као што је то био случај са Атином, објашњава за Спутњик бивши украјински премијер Николај Азаров. Како указује, паре су, уколико се Украјини оне дају у „нормалним условима“, увек добро дошле и „само би глуп човек тако нешто одбио“.

„Новац је увек потребан, поготову уколико се користи за развој земље. Међутим, у овом случају Коломојски је дао конкретан савет председнику да са ММФ-ом преговара тако што ће одбити да плати дуговања земље и објавити банкрот. Такве лакомислене савете не треба узимати у обзир само зато што се на такав начин не гради једна нормална финансијско-економска политика“, истиче Азаров.

Са ММФ-ом су, како је објаснио, повезане и све друге финансијске институције — Светска банка, европске организације, али и бројна финансијска тржишта, самим тим објављивање банкрота, позивајући се на примере Грчке и Аргентине, било би у најмању руку некоректно, јер ће одмах након тога уследити и одговор свих тих финансијских институција.

Проблем је што када добијете новац од ММФ-а, указује Азаров, ви не дугујете само ММФ-у, већ и свим тим другим финансијским институцијама, а не треба заборавити ни државне облигације, као ни чињеницу да је у целу ту причу умешано и кредитирање приватног сектора, али и других финансијских корпорација.

Азаров је навео и да се током предизборне кампање украјинска влада понела поприлично „неинтелигентно“, будући да је током првих пет месеци ове године спроводила политику јачања украјинске валуте.

Јункер: Грчка постала чланица еврозоне након фалсификовања статистике

„Али по коју цену? Украјина је потрошила своје девизне резерве због јачања гривне, иако никакав економски циљ није постигнут — ни до каквог развоја није дошло, а инфлација је остала стравично висока. Поред тога, цене одређених производа су скочиле више од два пута, а дисбаланс у спољној трговини је све већи. То све говори да је власт намерно водила земљу у пропаст“, наглашава.

Поредећи Украјину и Грчку, Азаров наводи да су се у Грчку слиле огромне количине новца, те је због тога постигнута сагласност између ММФ-а и ЕУ само зато јер Европа није могла да дозволи њен банкрот. У случају са Украјином такву солидарност Европе не треба очекивати.

„Уколико размишљате о садашњости или пак о будућности, потребно је имати стратегију како враћати дугове, а не како их отписивати. Та стратегија треба да буде на дужи временски период, а не само на годину дана. Дугови које има Украјина нису огромни, проблем није нерешив, нема разлога за панику“, додаје он.

Азаров сугерише и да не треба узимати у обзир све те, како каже, утопијске предлоге, већ је потребно предузимати конкретне мере.

Украјина је већ пролазила кроз све то, Украјина је већ објављивала селективни банкрот. Међутим, потом је склапала споразуме са кредиторима и ипак плаћала своја дуговања. Паника је сувишна, потребно је размотрити све опције како управљати државним дугом, закључује Азаров.

Коментар