Упркос томе што нису добили ниједног европосланика, Срби из Хрватске могу позитивно да гледају на цео процес избора за Европски парламент (ЕП) из више разлога, речи су загребачког новинара Саше Косановића.
„Један од њих и по мени најважнији јесте што су се коначно сами поставили на политичку позорницу и имали су кампању која је, у идентитетском смислу, пуно значила. Послали су поруке које су биле храбрије него иначе, нису се скривали иза других странака, него су јасно и гласно изашли вани, из ормара, како се то каже. Рекли су ко су и шта су, ставили ћирилицу на плакате, издржали све увреде екстремне деснице којих није било мало у овој кампањи…“, набраја Косановић.
Ипак, сам резултат није довео до зацртаног циља — једног мандата у ЕП, освојено је око 29.000 гласова или нешто више од 2,5 одсто, што је око половине потребних гласова за добијање мандата.
Међутим, освајање мандата, према Косановићевим речима, није био једини циљ кампање — циљ је такође био и да се људима пружи нада да могу да постану политички фактор и да могу да на различите начине рашире простор слободе.
„Сви медији си исхвалили ту кампању, о њој се највише причало и мислим да, када се све то сагледа, Срби могу бити задовољни, с тим да би резултат био пуно бољи да није било одређених институционалних опструкција. То доводи до закључка да је власт, која контролише Државно изборно повјеренство, била уплашена уопште од могућности да Срби дођу у некакву ситуацију да се уопште може размишљати да ли би успели на изборима, па су одлучили да то спрече, по мени на јако ружан начин, конкретно у Србији, где се могло гласати на малом броју места“, сматра Косановић.
У Србији су грађани Хрватске могли да гласају на свега две локације, што је према мишљењу нашег саговорника срамотно када се узме у обзир број потенцијалних гласача и када се упореди са неким другим државама, попут Босне и Херцеговине.
Сличан став изнео је и председник Самосталне демократске српске странке (СДСС) и носилац изборне листе Милорад Пуповац, који је поручио како је задовољан кампањом и резултатима, оценивши да је СДСС постигао видљивост коју није имао, као и политичке циљеве које досад није успевао да постигне.
Резултат владајућег ХДЗ, који је освојио четири мандата у Хрватској, коментарише се као озбиљан пораз премијера Андреја Пленковића, који је био сигуран у пет мандата, добио четири, а помишљао је да може да освоји шест, каже Косановић.
Тако хрватски социјалдемократи (СДП), према његовом мишљењу, Пленковићу и могу да захвале на своја четири мандата, „зато што је направио неуверљиву листу и покушао да очисти ХДЗ од страначких Јастребова и од људи који му не одговарају из различитих разлога, као што је бивши министар спољних послова Миро Ковач“:
„Онда је направио једну неуверљиву листу са младим људима, Карлом Рестлером и другима, који нису познати у странци, што је наишло на отпор десничара унутар ХДЗ, који су се окренули алтернативама и распршили гласове на разне опције екстремне деснице, која им је нудила инстант решења као и иначе.“
Иако се ради о Пленковићевом поразу, исход европских избора у Хрватској не може се назвати референдумом против ХДЗ, јер гласачи ХДЗ нису превише заинтересовани за ове изборе, а и излазност је била мала, наглашава Косановић.
Са друге стране, СДП који је, како каже наш саговорник, традиционално водио лошу и анемичну кампању, поново је ничим неизазван профитирао.
„Ништа они посебно нису направили, они увек профитирају од битака унутар ХДЗ и онда добију четири мандата, а да ни сами ни у најлуђим сновима нису могли очекивати да ће се то десити“, каже Косановић.
Највеће изненађење европских избора је судија Мислав Колакушић, који већ годинама унутар хрватских судова води борбу против корупције, упозорава на штетност појединих закона, као што је Закон о извршењима.
За Колакушићеву листу гласало је око 85.000 грађана или око осам одсто гласача, што му је донело један посланички мандат. Колакушић је, такође, уз екстремну десничарку Ружу Томашић, имао највише преференцијалних гласова.
Гласањем за Колакушића, према Косановићевим речима, грађани су поручили да су очајни, јер се његов политички програм заснива на борби за праведније правосуђе и указивања на црне тачке и негативне аспекте хрватског правосуђа.
„Међутим, то је некакво инстант решење међу људима који, чини ми се, не гледају темељито на политике које он предлаже. Он је недавно еволуирао до човека који је рекао да би било супер да буде министар унутрашњих послова и премијер. Мислим да су то врло занимљиве тоталитарне идеје и да би сваки рационални човек требало да се замисли када таквим људима даје глас“, сматра Косановић.
Колакушић је најавио да ће се укључити у трку за председника Хрватске, али наш саговорник се нада да ће се балон који је напумпао сада, током кампање за европске изборе, до председничких избора издувати, а да ће Колакушић завршити као и други популисти који у Хрватској заговарају неку врсту „трећег пута“.
На изборима за ЕП у Хрватској владајући ХДЗ и опозициона СДП освојили су по четири мандата, а по један мандат освојиле су листе Хрватских суверениста, Живог зида, Амстердамске коалиције и листа Мислава Колакушића.