„Србија мора да чува и унапређује своје научно-образовне институције да би спремно одговорила на изазове Индустрије 4.0“, поручила је ректор Универзитета у Београду проф. др Иванка Поповић на промоцији књиге „Србија 4.0 — будућност која се не сме пропустити“ проф. др Радивоја Митровића, декана Машинског факултета Универзитета у Београду.
Место и улога образовања и науке у Србији у контексту Четврте технолошке револуције, која из корена мења досадашњи начин рада и функционисања глобалног друштва, основна је тема ове књиге.
Конкретно, Индустрију 4.0 чине „паметне фабрике“, чији су носећи стубови „интернет-ствари (или паметни уређаји), рачунарство у облаку и кибернетско-физички системи“.
Поручујући да су наука и образовање кључ развоја Србије, професор Митровић препоручује јасну визију у ком правцу треба усмерити домаће образовање и истраживање да би се отворио пут убрзаном технолошком развоју земље. Како је сам рекао на промоцији књиге основни циљ био му је да види „шта научна заједница може да уради данас да би сутра свима било боље“.
Митровић је истакао да је „и за наше друштво важно да се што пре дође до одговора која је то мала ниша високотехнолошког развоја која ће омогућити развој наше земље“. Јер, време је да Србија постане 38. земља у свету која има свој Национални програм за Индустрију 4.0, оценили су учесници 17. Панела о новој индустријализацији земље, који је прошлог уторка одржан на Машинском факултету у Београду.
У данашњој „Енергији Спутњика“ Јелица Путниковић са проф. др Радивојем Митровићем разговара о томе како да овај воз развоја не пропустимо, али и шта све треба урадити да младе, ишколоване људе не припремамо за одлазак у свет, већ да им у Србији створимо услове да покажу шта знају и умеју — за опште добро.