Питање о резултатима избора за Европски парламент могло би се, према речима директора Института за европске студије Мише Ђурковића, свести на оно — да ли је чаша полупуна или полупразна.
„Они који осећају симпатије према евроскептицизму различитог типа, у принципу су врло задовољни зато што су и Салвини и Марин ле Пен остварили озбиљне резултате и победе у својим појединачним државама. Генерално, три групације деснице оствариле су врло значајне резултате. Ако томе додате Орбанове посланике и припаднике радикалне левице, који су сви заједно супротстављени ономе што је бриселски консензус, заиста се приближавате циљу који је био постављен од трећине посланика“, констатује Ђурковић.
То значи да ће у ЕП долазити до сукобљавања мишљења и проблема око усвајања буџета и других одлука које су у надлежности највишег европског законодавног тела.
Са друге стране, наставља Ђурковић, припадници традиционалних, такозваних мејнстрим странака, такође су задовољни постигнутим резултатима. Озбиљан успон су остварили либерали, захваљујући кампањи коју је повео француски председник Емануел Макрон, а као највеће изненађење избора наш саговорник означава успех Зелених.
Зелени су остварили успех не само на немачком говорном подручју, у Немачкој и Аустрији, њиховим традиционалним упориштима, већ и у Француској, што је изазвало поприличан шок, наглашава Ђурковић.
Значајан пад европских народњака (ЕПП) и социјалдемократа (СД) узроковаће то да ће ове две, до сада најбројније групације, морати да уђу у коалицију или са Зеленима или са либералима, или са обе групације уколико желе да формирају Европску комисију, што доводи у питање позиције досадашњих кандидата за место председника ЕК, такозваних „шпиценкандидата“.
„У том смислу, досадашњи политички систем ЕУ и партијски систем на нивоу ЕП дефинитивно је стављен ад акта и долази до неке врсте прекомпозиције. Друга значајна ствар је десет одсто већа излазност. До сада је излазност константно опадала, сада се по први пут видело да су европски избори значајни и да људе ова прича занима“, каже Ђурковић.
Популистичка мобилизација, додаје он, односно реакција суверенистичких странака на догађања унутар ЕУ, довела је до мобилизације и на другој страни, међу припадницима и подржаваоцима мејнстрим странака, тако да смо сада били сведоци озбиљних суочавања и дебата. Захваљујући том сукобу, по први пут на изборима за ЕП смо имали озбиљно бављење политиком.
На националном нивоу последице европских избора осетиће се тако што ће националне политичке сцене бити прекомпоноване, очекује Ђурковић. Аустријска влада је пала, а очекује се да падне влада и у Грчкој. Изазов радикалне деснице остаје и дефинитивно ће водити ка пропитивању досадашње европске политике, закључује он.