Потписник Охридског споразума добио ауто-пут: Ко је Арбен Џафери

Борац за права Албанаца у Македонији Арбен Џафери, који је својевремено био један од потписника Охридског споразума, добио је свој пут. Последњу деоницу магистрале која повезује Косово и Сјеверну Македонију отворили су косовски, црногорски и македонски званичници.
Sputnik
Европски мост или НАТО ћуприја: Зашто премијер Црне Горе отвара ауто-пут „Арбен Џафери“

Џаферија многи сматрају несумњивим лидером балканских Албанаца с краја 20. и почетка 21. вијека. На јавну политичку сцену ступио је у тренуцима кад је Македонија била на историјској прекретници и кад јој је од понашања албанске мањине буквално зависио голи опстанак.

Џафери је био косовски ђак, који је већину живота и професионалне каријере провео у Приштини, да би након повратка у родну Македонију (Тетово) почео упорно да се залаже за „нужност другачијег третирања Албанаца“ у тој земљи.

Агитовао је да албански језик постане званични у Македонији, као и за прилагођавање македонског образовног система албанској заједници. Из Џаферијеве реторике и јавних наступа изродиће се и први већи инцидент, који ће бити иницијална каписла крвавим међуетничким сукобима у Македонији 2001. године, када су се сукобиле снаге Албанске националне армије (АНА) са македонским снагама безбједности.

Ова криза је окончана потписивањем мировног споразума у Охриду 13. августа 2001. године између македонске Владе и представника Албанаца у Македонији, при чему је Арбен Џафери био један од двојице потписника са албанске стране. 

Дан кад је Македонија постала власништво Албанаца

Охридски споразум је довео до корјените промјене македонског Устава, што је био један од кључних циљева Џаферијеве политичке каријере. Тим уговором широм су отворена врата за потпуно и суштинско изједначавање албанске мањине са Македонцима.

Албански језик је постао службени у македонским државним органима и институцијама, у актуелној македонској Влади су готово половину министарских мјеста добили Албанци, док је број замјеника и помоћника министара, као и директора јавних предузећа постао импозантан.

Албанци су такође добили и два албанска универзитета у Тетову, други канал националне телевизије, као и своја гласила, позориште, издавачке куће…

Арбен Џафери важио је за најутицајнијег лидера Албанаца у Македонији, а из политике се повукао 2007. године, након што је 12 година провео на челу Демократске партије Албанаца (ДПА). Као почасни предсједник ДПА умро је 2012. од последица можданог удара.

Коментар