Како пишу медији, разлог за непотписивање споразума је што стране нису могле да превладају несугласице у једном броју историјских и безбедностних питања. Раније је јапанска влада очекивала да ће до самита Г20, где је требало да буде одржан састанак премијера Јапана Шинза Абеа и председника Русије Владимира Путина, бити потписан оквирни споразум о мировном споразуму.
Јапан и Русија ће, како се наводи, наставити преговоре о постизању мировног споразума, али се очекује да ће процес потрајати.
Токио је споразумом желео да потврди заједничку декларацију Совјетског Савеза и Јапана из 1956. у којем Москва изражава спремност да преда Јапану јужна Курилска острва Шикотан и Хабомал као гест добре воље. План Јапана је да са Русијом преговара о суверенитету над преостала два спорна острва — Итурупом и Кунаширом.
Међутим, неколико рунди преговора на нивоу шефова дипломатија показало је да је Русија забринута због могућег размештања америчког ракетног система на тим острвима.
Самит Г20 одржава се у Осаки 28. и 29. јуна и предвиђено је да јапански премијер Шинзо Абе и руски председник Владимир Путин одрже радни састанак.
Односи Русије и Јапана годинама су у сенци одсуства мировног споразума. Јапан претендује на острва Кунашир, Шикотан, Итуруп и Хабомај, позивајући се на билатерални Трактат о трговини и границама из 1855. године. Токио је враћање тих острва поставио као услов за закључивање мировног споразума с Руском Федерацијом, који након Другог светског рата није био потписан. СССР и Јапан су 1956. године потписали заједничку декларацију. Совјетски Савез се надао да ће ова декларација окончати спор, али је Јапан сматрао да је документ само део решења проблема, не одустајући од претензија на сва острва. Каснији преговори нису ничим резултирали и мировни споразум након Другог светског рата никада није ни потписан.
Став Москве заснива се на томе да су Јужни Курили ушли у састав Совјетског Савеза након Другог светског рата и да руски суверенитет над њима, који има одговарајуће међународно-правно утемељење, није упитан.