Иако је дуг списак земаља којима је увео царине и санкције, а иде ђоном и на досадашње савезнике попут ЕУ, иако Ирану прети ратом, поништава мултилатералне споразуме, иако је доживео спољнополитичке неуспехе у Сирији и Венецуели, у очима америчких бирача економски поени се једини рачунају.
Америчким бирачима врло је важно, а то је за Доналда Трампа велики плус, што је током његовог првог мандата константно расла америчка економија, а стручњаци предвиђају наставак тог раста. Уз то, незапосленост која је била изузетно велика током мандата његовог претходника Барака Обаме, сада је на рекордно ниском нивоу.
„Знамо колико је економија важна за унутрашњу америчку политику, и то је нешто што чак и противници морају да му признају. То значи да је Трамп успео да подигне или обнови уздрману америчку економију“, објашњава за Спутњик аналитичар Саша Адамовић.
Трамп је своју кандидатуру за други мандат, како каже наш саговорник, најавио буквално у тренутку кад је ушао у Белу кућу почетком 2017. године, а само ће је званично објавити 18. јуна.
Током досадашњег мандата показала се Трампова јасна жеља да све оно што је урадио за протекле две и по године настави да ради, не само до краја првог већ и у другом мандату. У овом тренутку, јасно је да су шансе за његов реизбор изузетно велике и да је он фаворит на будућим председничким изборима, верује Адамовић.
„Између осталог, Трамп је скупио досад највећу количину новца за реизбор и у односу на остале противкандидате он најбоље стоји. Са друге стране, његови противкандидати из Демократске странке — а у овом тренутку се не зна ко ће то бити, мада истраживања јавног мњења говоре да би то требало да буде Џо Бајден — морају да прођу кроз својеврсно страначко чистилиште, кроз борбу која ће бити прилично жестока и прљава и питање је да ли ће противкандидат из Демократске странке уопште имати снаге да се супротстави Трампу“, каже Адамовић.
Он додаје да су се у САД појавиле бројне анализе које се тичу председничких избора 2020. године, и према мишљењу велике већине, Доналд Трамп би требало да освоји још један председнички мандат.
Што се тиче његових предизборних обећања, он је показао и доказао да је спреман да их испуни, али је било јасно да је од првог дана у Белој кући све време био саботиран на многим пољима, пре свега од стране његових политичких противника, такозване дубоке државе, са идејом да се заустави, односно спречи реализација његових предизборних обећања.
Наш саговорник подсећа на то да се тек недавно завршила истрага о наводној умешаности Русије у председничке изборе, и то повољно по америчког председника.
Једно од најважнијих предизборних обећања — заустављање илегалне миграције односно изградња зида на граници са Мексиком — још увек није реализовано, али је јасно да Трамп не жели да одустане од њега, што код бирача наилази на подељене реакције.
Недавно увођење такси на мексичке производе показује идеју да Трамп кроз њихову наплату изгради зид, а својевремено је обећавао да ће изградњу зида платити управо Мексико, подсећа саговорник Спутњика.
У међународним односима, Трампови потези довели су у питање претходни, либерални светски поредак, током ког се показало да су САД губиле на снази и да им је опадао статус највеће светске силе.
Ма како чудно звучало, Трамп је, захваљујући пре свега својој економској политици, односно увођењем царина у глобалну трговину, успео да обнови америчку економију, да заустави исељавање америчке индустрије у иностранство и да врати велики број изгубљених послова назад у САД.
„У свету га оптужују за трговинске ратове, међутим, он је објашњавао да је све те трговинске ратове Америка већ у претходном периоду изгубила, а да он сада покушава да спасе што се спасити може“, каже Адамовић.
Кад је реч о билатералним односима, Трамп је на првом месту хтео да побољша односе са Русијом, али је управо на том питању доживео највећу опструкцију од тзв. дубоке државе. Међутим, пошто је на међународном плану Кина највеће претња по интересе САД, по мишљењу америчке елите Русија би требало да буде тај фактор који би, кроз побољшање међусобних односа, помогао Америци да „обузда раст Кине“, сматра Адамовић.
Што се тиче Ирана, јасно је да Трамп показује изузетну бригу за интересе Израела и он кроз своју политику према Ирану врши својеврсно обуздавање „највеће претње по интересе Израела“, додаје Адамовић.
У центру пажње био је однос Трампа и Ким Џонг Уна, односно САД и Северне Кореје и ту је постигнут значајан напредак, без обзира на то што је њихов последњи састанак окончан без резултата. Адамовић, међутим истиче да је важно да је Корејско полуострво сада много мирније.
У унутрашњој политици Трамп је успео да у америчком Врховном суду преокрене ситуацију и да постави двоје конзервативних судија, чиме је задобио предност у „америчком културном рату“ који се води великом жестином. С друге стране, амерички председник још увек има проблема у правосуђу и са Министарством спољних послова — Стејт департментом.
Кад се подвуче црта, за америчке бираче су унутрашња политичка питања од највећег могућег значаја, што показује и податак да у САД само 11 одсто грађана има пасош, каже наш саговорник.
„Међутим, за поновни избор, без обзира на заинтересованост америчких бирача, Трампу би бар још један спољнополитички успех био користан“, закључио је Адамовић.