Према његовим речима, заједно са проблемима везаним за Заједнички свеобухватни акциони план о нуклеарном програму Техерана, ирански извоз нафте и другог, сведоци смо деструктивне активности бројних земаља Персијског залива и Сједињених Америчких Држава као њиховог савезника, која се своди на проширење и повећавање војног притиска на Иран до изазивања отвореног сукоба.
„То је потпуно неодговорна политика која само погоршава све проблеме“, рекао је он.
Према његовим речима, Москва наставља упоран политички и дипломатски рад са земљама Персијског залива и Сједињених Америчких Држава. Осим тога, Русија такође наставља да активно подржава алтернативне планове за решавање проблема у Заливу „кроз стварање колективних модела безбедности“, „као што смо ми сами предлагали и како је предложио ирански министар спољних послова (Мухамед Џавад) Зариф, који је недавно изнео идеју о закључивању међународног пакта о ненападању у овом региону“.
Рјабков је додао да ће изгледи за Заједнички свеобухватни акциони план о иранском нуклеарном програму без стварања механизма за компензацију Техерану за губитке од америчких санкција бити суморни.
„Ако земље које остају у споразуму буду у стању да развију ефикасан и функционалан модел компензације Ирану за губитке од америчких санкција, барем делимичне компензације, одржавањем прихватљивог нивоа извоза нафте, онда мислим да ће се повећати шансе да се Акциони план сачува као такав“, сматра Рјабков.
Али ако се то не догоди, изгледи за Акциони план биће суморни, ако не и мрачни.
„Сада би било важно зауставити се на линији иза које би могао да почне излазак земље из Акционог плана, јер би то био заиста опасан развој и окренуло би целу ситуацију у правцу отвореног сукоба“, закључио је Рјабков.
На годишњицу повлачења Вашингтона из нуклеарног споразума Иран је 8. маја најавио окончање имплементације низа тачака Заједничког свеобухватног акционог плана о иранском нуклеарном програму, односно у оним деловима који се тичу обогаћеног уранијума и тешке воде.
Иран је објаснио предузете мере кршењем нуклеарног споразума од стране Сједињених Америчких Држава и увођењем санкција Техерану, као и немогућношћу преосталих чланица Заједничког свеобухватног акционог плана (Немачка, Француска, Велика Британија, Кина и Русија) да адекватно реше настале проблеме. С тим у вези, Иран је тим земљама дао 60 дана да заштите интересе Ирана, обећавајући да ће се истовремено вратити извршавању суспендованих обавеза, уколико те државе успеју да реше проблеме који су настали због поступака Сједињених Америчких Држава.
Последњих недеља су тензије између Вашингтона и Техерана довеле до тога да Америка пошаље у Персијски залив носач авиона и бомбардере Б-52, због још необјашњене претње из Ирана. САД планирају и да пошаљу још 900 војника, уз 600 који се већ налазе на Блиском истоку.
Ирански министар спољних послова Џавад Зариф рекао је нешто раније да ће се Техеран снажно бранити против сваке војне или економске агресије и позвао је европске државе да ураде више на очувању нуклеарног споразума са Ираном. Према речима Зарифа, његова земља жели да изгради уравнотежене односе са заливским арапским суседима и предложио је склапање савеза о ненападању са њима.