Иако се већ одавно налази у ћорсокаку, не кривицом српске стране, такозвани процес нормализације односа између Београда и Приштине потпуно је замро након што су косовски Албанци увели царине од 100 одсто на производе из Србије и БиХ.
Вештачко дисање том процесу покушавају (безуспешно) да дају немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Емануел Макрон, организујући крајем априла самит балканских земаља у Берлину, а 1. и 2. јула у Паризу.
Двадесетак дана раније, 10. јуна, на Ист риверу биће одржана седница Савета безбедности (СБ) УН, такође посвећена косовском питању. На тасу српског председника Александра Вучића, париски самит, како је навео у изјави за српску телевизију „Прва“, важнији је од састанка у УН у суштинском, политичком смислу.
Седница СБ УН такође је важна, али, према процени српског председника, неће решити ништа.
„У суштинском политичком смислу, Париз је много важнији, али да ли ће га уопште бити?“, запитао се Вучић. „Баш зато што је много важнији нисам сигуран да ће га бити.“
Важност састанка Савета безбедности о Косову и Метохији огледа се у томе што је, у коначници, статус јужне српске покрајине у надлежности највишег тела Уједињених нација, објашњава некадашњи југословенски дипломата Зоран Миливојевић.
Са друге стране, од Савета безбедности не треба ништа очекивати због добро познатог распореда снага у том телу, додаје он. Због тога што би свака страна блокирала било коју одлуку, у Савету безбедности не постоје шансе да се косовско питање помери са тачке на којој се данас налази.
„Сједињене Америчке Државе, Француска и Велика Британија неће дозволити да се деси ишта што би променило ситуацију у нашу корист. Оно што се може очекивати у СБ је интерес Русије да се квалификују последњи догађаји на северу Косова и да се на неки начин приштинска страна упозори на понашање. Они ће користити пример свог представника у Унмику“, објашњава Миливојевић и додаје да је СБ за Србију важан, јер се у том телу реафирмише улога Унмика на Косову и Метохији и јер је јужна српска покрајина ипак у надлежности УН.
Париски самит важан је зато што се, према Миливојевићевим речима, једино тамо може обновити дијалог о нормализацији односа, али и ту се подразумева да је једини услов за обнову дијалога укидање такси од 100 одсто на српску робу, које је Приштина увела. У супротном, у Паризу ће се поновити Берлин, каже Миливојевић:
„Нама је то важно због ЕУ, јер ту је на тесту њен кредибилитет и ту ће се знати да ли је ЕУ уопште у стању да нешто учини, јер је наш интерес да се то ипак настави под окриљем Европе. Због тога је Париз веома значајан и, са друге стране, што једино ту може да се одблокира дијалог“, објашњава наш саговорник.
Ако се у Паризу не деблокира дијалог, све што се догађало од потписивања Бриселског споразума, од када се градила и стратегија Србије у евроинтеграцијама, може да падне у воду, упозорава Миливојевић. Уколико ЕУ буде толерисала приштински став, да нема других разговора осим питања признања независности Косова, Србија је практично сатерана уз зид, где, према Миливојевићевим речима, нема много маневарског простора.
Уколико париски самит не буде одржан, сматра он, Србија ће бити у позицији да може да сматра да Бриселски споразум више не важи, односно да ЕУ више не стоји иза Бриселског споразума, чему је кумовала и на чему је заснивала свој ангажман у овом региону у последњих пет година.
У том случају, једино логично решење било би да се питање Косова и Метохије врати у руке великих сила — Русије и Америке.
Према Миливојевићевој оцени, организатори париског самита, француски председник Емануел Макрон и немачка канцеларка Ангела Меркел наступиће усаглашено, макар у томе да дијалог Београда и Приштине треба да буде деблокиран.
„Зашто?“, пита се наш саговорник и одмах даје одговор:
„Зато што су они овим ангажманом ставили на пробу не само своје политике, него и Европску унију, јер они је представљају. У случају њиховог неуспеха може се сматрати да је то неуспех Европске уније. Они су, просто, сада таоци овог процеса који су заједно отворили и морају да буду усаглашени, независно од тога какве ставове имају о коначном решењу, али ће бити усаглашени око тога да се дијалог деблокира и биће усаглашени око тога да изврше притисак на Харадинаја и друге да одустану од такси.“
Ако се дијалог касније отвори, питање односа између немачке канцеларке и француског председника је, према Миливојевићевим речима, „друга тема“. Прво питање је колико ће се Ангела Меркел задржати на позицији канцелара. Друго питање је позиција Емануела Макрона и распореда политичких снага након што се формирају новоизабране институције у ЕУ.