Сибирски седиментни басен који садржи сирову нафту је веома дубок и није јасно како пронаћи налазишта и учинити експлоатацију профитабилном.
Сирова нафта настаје под земљом разградњом живих организама милионима година. Временом, ови разложени организми се мешају са стенама шкриљаца, и на крају формирају резерве нафте које се касније екстрахују. Тако је формирана већина највећих нафтних поља на планети, укључујући и она у западном Сибиру.
Сматра се да је већина сибирске нафте присутна у тзв. Баженовој формацији: у слоју западносибирског басена који је настао из седимента пре неколико милиона година. Тада су се на морском дну депоновали органским једињењима богати силицијумски шкриљци, који се налазе на дубини од два или три километра.
Верује се да је овај слој висок између 20 и 60 метара, и да стена садржи између 18.000 и 170.000 милиона тона сирове нафте. Међутим, питање је опет исто: како их одатле извући. Обично је довољно бушити нафтну бушотину и сачекати да се нафта подигне на површину због притиска који се налази под земљом. Али у случају нафте из шкриљаца, неопходно је да се она вештачки погура, механички и хемијски.
Совјетски геолог Фабијан Гурари први је 1959. године описао формирање Баженове формације. Тада је претпоставио да би басен могао да садржи велику количину угљоводоника. Његове сумње потврђене су 1969. године, када су из нафтних бушотина сибирског лежишта Салимског почели да извлаче црно злато. Али данас не постоји начин да се са сигурношћу зна да ли ће нафта бити извучена. Два бунара која се налазе близу један другоме не морају да дају исти резултат: из једног може да избије нафта, из другог не.
Геолози сада имају мање-више јасну слику о томе шта би се догодило. Пре отприлике 200 милиона година, на крају јуре, када се суперконтинент Пангеа распао, тај део земље на коме је још била корица био је испуњен водом. Огромно пространство које је заузимао западни Сибир било је испуњено топлом водом. У њој су се милијардама година скупљали углавном мртви микроорганизми: планктони и копнене биљке. Од њиховог распадања настала је нафта које се сада налази у стени.
У Сједињеним Државама, Канади, Венецуели, Алжиру и централној Азији постоје резерве нафте из шкриљаца. Али у западном Сибиру они заузимају огромну и континуирану површину од 1,2 милиона квадратних километара.
Технологије за екстракцију нафте из неконвенционалних лежишта почеле су да се примењују у Сједињеним Државама од 1990. Технологија подразумева вертикално копање бунара до подземног нивоа где се налази највећа количина нафте, а затим се даље копа хоризонтално. Када се пронађу стене које садрже нафту, хемикалије се испуштају у облику течности да би се стене разбиле и из њих извукла нафта.
Други начин за вађење нафте из шкриљаца је убризгавање ваздуха у бунар. Затим се чека да керозин оксидира и да се запали. Експерименти су показали да је на овај начин могуће значајно повећати количину екстраховане нафте.
У Баженовој формацији већ је избушено око 200 нафтних бунара. Током година је добијено око 10 милиона тона нафте.