Стручњак из Центра за проучавање савремене Турске Јуриј Мавашев сматра да Турска и САД, упркос покушајима, не могу да постигну компромис.
„У пракси ће Американци увек показивати Турцима њихово место у међународној хијерархији, како га они виде — у улози ’чувара капије блискоисточног региона‘. И у томе је основна противречност, јер Турци више нису задовољни том улогом“, навео је Мавашев у изјави за РТ.
Слично размишља и заменик директора Института за историју и политику Московског државног универзитета Владимир Шаповалов, који наводи да ће САД покушавати да врше притисак на Турску чак и када на причу о куповини С-400 буде стављена тачка.
Према његовим речима, Вашингтон би могао да изведе провокацију против Анкаре.
„Могуће је да ће бити неког информационог напада на турско руководство. За све земље-чланице НАТО-а то је врло илустративна ситуација која показује да је Северноатлантска алијанса савез у којем постоји једна доминантна сила која покушава да наметне своју вољу“, навео је експерт.
Сједињене Америчке Државе разочаране су дејствима Анкаре, која је упутила своје стручњаке у Русију ради обуке за управљање руским ракетним системима С-400, изјавила је заменица министра одбране САД Елен Лорд.
Шеф Пентагона Патрик Шанахан је изложио детаљан план искључивања Турске из програма испорука бомбардера пете генерације Ф-35 због куповине С-400. Према документу, Анкара ће бити искључена из програма до 31. јула, а турски пилоти који се обучавају у САД биће враћени у домовину.
Турска је, подсетимо, рачунала на стотинак нових бомбардера Ф-35 у свом наоружању. Они се производе у оквиру сарадње чланица НАТО-а. Турска индустрија испоручивала је поједине компоненте за те авионе.
У случају прекида сарадње, Анкара ће бити принуђена да тражи алтернативу за америчке бомбардере. Иако Турска пројектује сопствени авион такве класе, његова будућност је за сада неизвесна. У најбољем случају, борбени авион ће бити спреман за употребу до 2031. године, али никаквих гаранција за то још нема.
Једна од највероватнијих варијанти за замену Ф-35 могао би да буде руски Су-57, сматрају експерти.
У априлу ове године лист „Дифенс њуз“ је пренео, позивајући се на изворе у Министарству одбране Турске, да би управо руски авиони могли да буду „први и најбољи избор“ у случају да пропадне испорука Ф-35. Реч је не само о технолошким параметрима, него и о геостратешким претпоставкама, навели су неименовани извори листа.
Дејства Вашингтона против Анкаре због испорука С-400 могла би да имају дугорочне последице не само на одбрамбено-технички сектор, него и на геополитику, сматрају експерти.
Турска сада располаже другом по бројности армијом у саставу НАТО-а, одмах после САД, подсећа Владимир Шаповалов. Поред тога, Анкара води активну спољну политику. Повлачење Турске из програма Ф-35 смањиће ниво поверења између Анкаре и Вашингтона и принудити турску страну да се више узда у наоружање које представља алтернативу америчком.
„Није искључено да у Турској почну да постављају питања о томе колико је за ту земљу исплативо да остаје у Алијанси, ако се има у виду да несугласице у вези са С-400 нису једини спор Турске с партнерима из НАТО-а последњих година“, указује Шаповалов.
Јуриј Мавашев, такође, истиче да је прича о руским ракетним системима С-400 само врх леденог брега који стоји између Турске и САД.
„Анкара је веома свесна своје све веће геополитичке улоге на Блиском истоку, у Африци и у целом свету, и уме да прерачунава последице својих корака. Турци су научили да виде садржај у односима с другим земљама и дају му већи значај него форми“, наводи експерт.
Вашингтон је незадовољан због независне политике Анкаре од које она не намерава да одустане, сматра Мавашев.
„Пристајање на уступке Вашингтону у овим условима било би, најблаже речено, недалековидо. Позиције Турске на Блиском истоку само ће се учвршћивати ако она настави активно да брани своја права. Да, биће тешкоћа, али било би их и више када би Турска одустала од своје принципијелне позиције“, нагласио је експерт.
Турска и Русија су почеле преговоре и испоруци система С-400 „Тријумф“ 2016. године. Стране су 2017. потписале уговор у вредности од 2,5 милијарде долара. Анкара се заинтересовала за тај систем не само због високих тактичко-техничких карактеристика С-400, него и због повољних услова испоруке — део цене покрива кредит који је одобрила руска страна.
Директор руске државне корпорације „Ростех“ Сергеј Чемезов рекао је 7. јуна новинарима да би Анкара требало да добије руске системе С-400 у року од два месеца.
„Све је у реду, мислим да ћемо за два месеца почети испоруке. Већ је уплаћен аванс, оформљен је кредит. Кредитни новац је потрошен, техника је произведена, а завршили смо и обуку“, рекао је Чемезов у интервјуу за телевизију НТВ током Међународног економског форума у Санкт Петербургу.
Американци своје негодовање против куповине С-400 аргументују тиме да би, у случају да руски противракетни системи С-400 почну да се развијају у Турској, амерички ловци Ф-35 могли да се нађу у њиховом радијусу.
САД тврде да ПВО систем који је првобитно направљен ради борбе против војне авијације НАТО-а може да препозна карактеристике америчких ловаца и да их без знања турске пренесе руској војсци.
Анкара је, међутим, нагласила да се радијус деловања С-400 неће преклапати с путањама летова Ф-35.
Прошле седмице Вашингтон је понудио Анкари неколико нових сценарија одустајања од С-400. Према речима представника Пентагона, генерала-потпоручника Чарлса Хупера, „лопта је сада на терену Турске“. Није прецизирано какве је предлоге Пентагон изнео Турској.
„Уочи нашег сусрета у Бриселу, који је планиран за јун, постојећем документу додајем кратак списак мера које ће САД предузети како би искључиле Турски из програма Ф-35 до 31. јула“, наведено је у писму.
До тада, многи турски држављани који се сада обучавају у оквиру програма Ф-35 моћи ће да заврше курс. До 31. јула они су дужни да напусте САД.