Ако је судити према ономе што су рекли Олбрајтова и Клинтон, али и званичници косовских Албанаца, Хашим Тачи, Рамуш Харадинај, Кадри Весељи, као и актуелни заменик помоћника америчког државног секретара Метју Палмер, Косово је у протекле две деценије постало шампион демократије, људских права и мултиетничности; као једна од четири европске земље која бележи привредни раст, „најмлађа европска држава“ крупним корацима граби напред. Све то постигнуто је захваљујући НАТО трупама које су пре две деценије ослободиле Косово од варвара који су желели покољ и етничко чишћење.
Србин који нам је рекао да не жели да говори о томе шта се данас догађало у Приштини није једини који нам је на питања одговарао на овај начин; заправо већина оних са којима смо разговарали тако су одговарали.
Ни они који су желели да говоре за Спутњик нису били тупа језика.
„Данас су се у Приштини окупили људи који су допринели да једна терористичка организација постане легална власт“, каже нам један од становника Грачанице, мислећи на Олбрајтову и Клинтона и називајући их мамом и татом Тачија и Харадинаја.
„Олбрајтова и Клинтон би требало мало да зађу у руралне средине, па да виде како Албанци живе, a о нама Србима и да не говорим. Нама су донели велико зло, а њима велику муку, само они то не смеју да кажу. Знам Албанце староседеоце са којима сам ишао у школу, тренирао играо фудбал, о њима вам говорим. Требало би да зађу у руралне средине, да виде како ти људи живе, да ли су сто одсто за ово што имају данас, што су ’добили‘ од странаца, да ли се слажу са тим. Сигуран сам да се не би баш сложили“, додаје наш саговорник.
Албанци, обичан свет, који није близак властима, према оцени нашег саговорника, живи лоше, чак и лошије од Срба на КиМ.
На нашу опаску да се путем од Косовске Митровице до Приштине може видети много нових кућа, наш саговорник каже да се ради о аветињским градовима у којима нема никога.
„Пођите путем и погледајте. Свуда су спуштене жалузине, нема никога, сви су у иностранству.“
Шта у српској земљи траже Клинтон и Олбрајтова, наше убице, они који су нас бомбардовали, пита се једна госпођа.
„Нека се брину за своју земљу, а не да помажу Албанце. Они су, такорећи, убице. Ни ’д‘ од демократије овде нема. То лажу. Каква демократија? Ниједног ухапшеног. Харадинај и Тачи имају крваве руке до лаката“, истиче она.
Какво мултиетничко Косово када нема Срба, каже један грачанички таксиста.
„Не пратим политику, ми млади имамо своје занимације“, објашњава нам један младић из једног од кафића у околини општине Грачаница. Ипак, и он сматра да је долазак Клинтона и Олбрајтове у Приштину провокација за Србе.
Његов друг, који није желео да стане испред камере, иако је, судећи према изгледу, толико млад да је рођен након уласка НАТО-а на КиМ, као да погађа поенту. У неформалном разговору каже:
„Зашто су дошли? Да поделе паре и узму још понеку фирму.“
Онда уђете у манастир, где сва бука престаје. Нема више ни жамора са грачаничких улица, ни летње јунске жеге. Уђете у Милутинову цркву и погледате у Пантократора. Схватите да постоји нешто веће и вечније и од Била Клинтона, и од Медлин Олбрајт, и од њиховог чеда, „шампиона демократије и људских права“, да постоји нешто што све надживљава и пружа наду, уточиште и сигурност.
Код улаза у цркву манастира Грачанице налази се композиција Страшног суда, јединствена у свету. Налази се на целом зиду и са једне стране врата представљен је пакао, а са друге стране рај. Није случајно та композиција насликана на излазу из цркве. Сваки посетилац може да је погледа и одабере којим ће путем поћи — оним који води у рај или оним који води у пакао. Симболика слободне човекове воље из 13. века. Неки су свој пут одабрали одавно, и то су данас у Приштини и показали.