Обраћајући се пребијеним Србима са „драги ваши“, Ведрана Рудан каже да „патетични моји“ наглашавају да су у питању били „наши Срби“, Срби из Хрватске и пита се: „Као да ’наши Срби‘ нису Срби?“.
„Срби су Срби и точка! Не тачка!“, истиче Руданова, а преноси Танјуг.
Она Србима поручује да науче нешто о „Лијепој нашој“ и да је Хрватска земља стараца и криминалаца.
„Оно мало младих и паметних што је остало, ту је јер није још продало очевину, а чекају и крај школске године. Ми старци немамо куда, а и никад нам боље није било. Дечко у седамдесет и петој може бирати у којем ће маркету сести за касу и зарадити 100 евра за само месец дана. Па ви видите, Срби и Српкиње“, пише Ведрана Рудан у колумни.
Она наводи да у Хрватској политичари, попови и остали бизнисмени време крате крадући, а да га народ крати млатећи, и то Србе.
Додаје да „неће ваљда да млате псе“, јер животиње не смеју да се злостављају.
„Кад у Хрватској удавиш пса, медији су на ногама, не гине ти робија“, наводи она и истиче да се ништа неће догодити ономе ко у Хрватској удави; ту Рудан ставља три тачке и наставља: „Биће и тога“.
„Не сме се судити никоме ко се забавља у складу са политиком земље у којој живи“, каже хрватска књижевница и поставља питање „бившој браћи како то не разумеју“.
„Од рата с вама прошло је 100 година, а нама ране крваре к’о да се све јуче догодило. Такви смо вам ми Хрвати“, наводи Ведрана Рудан и својим препознатљивим речником објашњава да нису битни ни слобода, правда, хлеб, школство, судство, здравство.
„Нама Хрватима мало треба. Србе нам дајте! Врбе нам дајте“, пише Ведрана Рудан и саветује Србима да се, ако им је „глава на рамену мила“, држе даље од „Лијепе наше“.
Она пита Србе да ли су икада чули или прочитали да су 1943. године у Америци организовани одласци Жидова на рад у Немачку — и одговара да нису.
Зато поставља и питање — зашто онда Срби траже посао у Хрватској?