Џозеф уверава да су тога свесне, како каже, обе стране у том процесу, те да је сигуран да већи ангажман САД не би побудио захтеве лидера Србије за значајнијим учешћем Русије.
„Следећи корак треба да буде искорак кључних учесника, а у то би морале бити укључене и Сједињене Америчке Државе. Видели смо да је председник Вучић, када је износио очекивања да би париски сусрет могао бити отказан, помињао Сједињене Државе. Претходно су Тачи и косовка страна више пута на то указивали. Важно је приметити да је Београд увидео колико би значајан био већи ангажман Сједињених Држава“, каже Џозеф.
Он подсећа да је Ивица Дачић, актуелни шеф дипломатије и бивши премијер, говорио о томе у једном интервјуу у мају, преноси Танјуг.
„Одмах после самита у Берлину који је означио као неуспешан. Као један од главних разлога за неуспех означио је одсуство Сједињених Држава. Делује ми да у вези са већом улогом САД у преговорима нема несагласја између Србије и Косова“, тумачи Џозeф изјаву шефа српске дипломатије.
Он додаје да би америчка влада, Европска унија и кључне европске владе требало да потраже савете од познавалаца прилика, људи који су били на терену и располажу правим информацијама.
„По мом мишљењу, то би требало да буду људи који могу понудити алтернативе идеји коју су међународни експерти и регионални лидери у Северној Македонији, Црној Гори и Босни одбацили као веома опасне. Мислим ту на замену територија. Потребне су нове идеје и мислим да би америчка влада требало да консултује стручњаке о том питању“, сматра Џозеф.
„Досадашња стратегија је заснована на компензовању Вучића, због тога што предводи Србију до споразума са Косовом. Концепт компензације за губитак Косова је управо оно што води логици територијалне размене или поделе, што отвара питање граница у Босни, као и другде у региону“, рекао је.
Сматра да би као алтернативу компензовања, како каже, Србије и Вучића за губитак Косова требало учинити управо супротно — „часно и достојанствено очувати трајне везе Србије са Косовом, док се у контексту међусобног признања процес окончава постојањем независне државе Косово“.
„Међу многим начинима за које мислим да је могуће урадити јесте и идеја о обезбеђивању суверенитета Српској православној цркви и имовини којом располаже на Косову јужно од Ибра. Дати цркви потпуни суверенитет, био би знак за Србе који живе на Косову и у Србији да су вечно везани за то подручје. И да су добро дошли да остану на Косову“, каже Џозеф.
Говорећи о улози Русије у преговорима, Џозеф тврди да су руски интереси негативни и да Русији није у интересу да проблем буде решен, већ да се проблем очува.
„Сједињене Државе и Европска унија заинтересоване су за решавање, а не за продубљивање проблема. И верујем да су искрено заинтересоване за стабилност и напредак Србије и Косова“, наводи он.
Коментаришући питање да би због могућег значајнијег ангажмана САД део српске јавности могао тражити укључивање и Русије, он одговара да не мисли да је то тачно, а у прилог томе понавља да је Дачић у раније поменутој изјави из маја ове године говорио о САД, те да, како каже, о Русији није било ни помена.
Говорећи о удаљености ставова Београда и Приштине, Џозеф сматра добрим то што су председник Вучић и Хашим Тачи учесници у дијалогу већ дуже време, те да, како каже, „гаје известан степен међусобног разумевања и када разговарају — то чине конкретно“.
Међутим, проблем је, указује, што без изразитог спољног утицаја решење до кога би могли доћи носи знатне ризике, како по њих двојицу, тако и за регион.
„Много би теже било на терену применити концепт територијалне размене. Оно што би Срби требало посебно да разумеју, јесу разорне последице таквог решења, које би нарочито угрозиле Србе насељене јужно од реке Ибар. Ако би до тога дошло, Срби који би остали испод линије поделе, не би задржали исти степен заштите и не би могли да очувају своју позицију на Косову. То би била трагедија како за све Србе, тако и за Албанце“, закључује Џозеф.