Министри спољних и европских послова ЕУ позвали су Србију да усклади своју трговинску и енергетску политику са ЕУ стандардима, посебно када је реч о тржишту гаса. То је апострофирано у закључцима које су министри усвојили о земљама које су део процеса проширења Европске уније.
Шта примедба Брисела значи, по питању већ започетих радова на српском гасоводу, који преко бугарског треба да добија гас који у Турску стиже Турским током? Поготово зато што су, само пре пет дана, српски министар енергетике Александар Антић и мађарски министар спољних послова и трговине Петер Сијарто у Будимпешти потписали споразум о сарадњи две земље на изградњи гасовода који ће бити наставак „Турског тока“.
Тај пројекат се, како је тада рекао Антић, развија у складу са свим енергетским директивама, укључујући и Трећи енергетски пакет ЕУ, а Сијарто је најавио да ће пројекат изградње гасовода кроз Мађарску бити завршен до краја 2021. године.
Србија гради, нема разговора око прекида
Део кроз Србију би требало да буде готов до краја ове године. И ту, по оцени председника Скупштине Удружења за гас Србије Војислава Вулетића, Брисел не може ништа да промени.
„Мислим да овај закључак, који су министри спољних послова ЕУ донели, не обавезује никога. То је њихов закључак, који је добар за њих, а што се нас тиче, ми градимо и ништа друго нас се не тиче. Хоћемо до краја године да га изградимо и, када престане транзит руског гаса преко Украјине, да имамо са друге стране снабдевање Србије гасом“, каже саговорник Спутњика.
Он напомиње да је, управо пре неколико дана код Аранђеловца, видео воз натоварен цевима које иду на север.
„Према томе, то се гради и ту више нема разговора“, категоричан је Вулетић.
У Луку Нови Сад су, још почетком месеца, биле допремљене хиљаде цеви за изградњу магистралног гасовода, који ће бити дужине 403 километра, од бугарске до мађарске границе. Пролазиће кроз 23 општине у Србији и испод пет река, а радови би требало да се заврше у децембру.
Тражи се већа конкуренција у Србији
Секретаријат Енергетске заједнице Западног Балкана са седиштем у Бечу почетком фебруара је дао мишљење да Србија може да се прикључи „Турском току“, под извесним условима које земља треба да испуни; услова који се, пре свега, односе на омогућавање веће конкуренције на гасном тржишту Србије.
По мишљењу Секретаријата, међутим, Агенција за енергетику Републике Србије (АЕРС) у међувремену је неке услове поштовала, а неке није у потпуности, због чега је Енергетска заједница, како је рекао њен секретар Јанез Копач, сада у разговорима са Министарством енергетике Србије.
Њихова главна примедба је што АЕРС није у потпуности уважио све услове који се односе на побољшање конкуренције, јер је другим заинтересованим странама за закуп капацитета гасовода за промет гаса одредио мање проценте од оних које је предложила Енергетска заједница.
Прети ли опет „случај Бугарска“
Вулетић каже да министри ЕУ могу да се састају и да доносе закључке, али да је најважније да се гасовод гради.
„Да ЕУ није дала сагласност да се он гради, Мађарска као чланица ЕУ га не би градила, нити би градња код нас почела“, тврди саговорник Спутњика.
На питање може ли се поновити „случај Бугарска“, као у вези са „Јужним током“, када је, због њеног одустајања, градња гасовода и отказана, Вулетић напомиње да су околности сада другачије.
„Бугарска слуша Американце, али овога пута их Европа не слуша онако како је слушала када је био ’Јужни ток‘ актуелан и када је тадашњи бугарски премијер Бојко Борисов, због сопственог избора на ту функцију, морао да упропасти ’Јужни ток‘. Сада Бугарска није у таквој ситуацији“, каже председник Скупштине Удружења за гас.
Чвориште „Балкан“
Бугарска још није почела изградњу свог дела гасовода, али је министарка енергетике Теменушка Петкова недавно изјавила да ће уговор са конзорцијумом за развој гаса „Бугарска“, који је изабран на поновљеном тендеру, бити потписан до краја овог месеца.
Она је учеснике Самита о енергетској безбедности региона, који је одржан пре две недеље у Београду, упознала са бугарском идејом о изградњи европског гасног чворишта „Балкан“, које би, путем изградње неопходне инфраструктуре за пренос гаса, требало да помогне повезивању тржишта у региону.
Петкова је, својевремено, била изричита у томе да ће Бугарска градити гасовод „Турски ток“ и у интервјуу за Бугарски национални радио објаснила да је та процедура у складу са европским правилима.