Крајина — српска Атлантида

Како су рат и криза учинили да уредник угледне издавачке куће, преводилац и есејиста постане писац?
Sputnik
Крајина — српска Атлантида

Из каквог је порива настао роман „Мед“, прича о Крајини као српској Атлантиди, који је „Галимар“ објавио у својој елитној белој едицији? Да ли волети и бранити српски народ и даље за многе значи бити српски националиста, у емисији „Орбита културе“ открива Слободан Деспот, француски и наш писац, учесник овогодишњег „Београдског контрапункта“.

На овој, трећој по реду културној манифестацији, на тему „Уметност у временима кризе и ратова: поглед из данашњице“ поред домаћих ствараоца учествовали су и угледни гости из Ирана, Кине, Русије. У паузи између сесија разговарали смо са Хабибом Ахмадзадеом, једним од водећих иранских прозних писаца, редитеља и сценариста играних и документарних филмова, чији је роман „Партија шаха са Машином судњег дана“ објавила кућа „Геопоетика“. Наш саговорник је и Џанг Ђићијанг, кинески драмски писац, председник Академије наука, руководилац Удружења драмских писаца Шандонга, као и Герман Садулајев, писац и друштвени аналитичар, један од најнаграђиванијих руских аутора.

Шта се нашло на првој од неколико планираних изложби Архива Србије „Срби и Србија у османским документима од 15. до 19. века“, колико је важна поуздана историјска истина у односу на све учесталији историјски ревизионизам, колико новог можемо сазнати из докумената која су из истамбулског Османског архива у дигиталном облику стигла у Београд, откривају историчар и један од рецензената изложбе Александар Фотић и Ениса Аломеровић Хубанић, ауторка изложбе.

Шта се све из смрти може сазнати о животу, колико тајне древног Египта и данас представљају неке од највећих, али и најлепших мистерија, питамо археолога и египтолога Бранислава Анђелковића, аутора недавно објављене књиге „Археологија смрти“.

 

Коментар