„О Другом светском рату постоји највише информација од свих ратова у САД када је реч о модерној историји и телевизији. Истина, тај рат је веома погрешно схваћен у смислу како се одвијао и како је дошло до победе“, изјавио је професор.
Према његовим речима, рат се обично оцењује као америчка борба против нацизма.
„Совјетски део потпуно се игнорише, упркос чињеници да је совјетска војска уништила до 75 одсто немачких снага и да је згазила већину немачке војске у рату. Америчко друштво те чињенице уопште не узима у обзир“, истакао је историчар.
Како је рекао, узрок томе је што аутори историјских радова задовољавају интересе широке америчке публике и презентују тему на начин на који се боље „продаје“.
„То нема никакве везе ни са антируским, ни са антисовјетским ставом. Ствар је у томе шта се боље продаје. Ако одете у ’Дискавери‘, или ’Хистори‘ и понудите тему о ’Источном фронту‘, то једноставно неће бити толико тражено као програм о ’Дану де‘ (искрцавање савезничких снага у Нормандију 6. јуна 1944. године)“, објаснио је историчар.
Како каже, слична ситуација је и са ауторима књига, притом, не само у САД. Према његовим речима, у Великој Британији историја о Другом светском рату сервира се искључиво кроз призму улоге те земље у њему.
Међутим, Вавро тврди да историчари знају како су се догађаји стварно одвијали.
„Када ја држим предавања, увек наглашавам улогу Совјетског савеза, јер су ту уништене немачке оружане снаге на Источном фронту“, казао је он.
Вавро је такође обратио пажњу на чињеницу да су данашњи студенти рођени након распада Совјетског савеза и они имају веома нејасно схватање тога појма, „а да не спомињемо улогу СССР-а у Другом светском рату“.
„То није ствар политике, него тога чему их уче. У средњој школи се учи скраћена верзија о Другом светском рату, где су покушали све да уврсте, а ако је пажња посвећена војном аспекту, онда је то само амерички аспект“, оценио је професор.
Према његовом мишљењу, СССР не би самостално могао да победи Немачку, да савезници нису ушли у рат.
„Мислим да СССР не би могао да победи. Да су се увукли у дуготрајан, исцрпљујући рат, вероватно би у одређеном моменту дошло до преговора, али сматрам да не би могли да победе Немце. А можда и грешим“, рекао је Вавро.
Како каже, савезници нису имали намеру да одложе отварање другог фронта, јер су се Рузвелт и Черчил плашили да ће, уколико СССР падне, остати сами против јаке немачке војске, која би добила приступ свим совјетским ресурсима.