Чак и они амерички произвођачи који праве готове производе у својој земљи и даље зависе од кинеских добављача. Очекује се да ће се пред Комисијом за међународну трговину САД појавити представници више од 300 америчких компанија, а већина њих ће покушати да објасни званичницима да трговински рат није излаз.
Трамп неосетљив на захтеве привреде
Међутим, још није познато колико ће ове јавне расправе бити корисне за даљи процес решавања трговинског конфликта, рекао је за Спутњик професор Међународне школе бизниса Југозападног финансијско-економског универзитета Кине Лу Ђиан.
„Мислим да је тешко рећи колико је Трамп осетљив на захтеве компанија, јер да је амерички председник приступао проблему са економске тачке гледишта, трговински конфликт између САД и Кине не би дошао до тачке у којој се сада налази. Сматрам да ће Трамп игнорисати мишљења бизнисмена све док не дође до политичког притиска, услед чега ће Трамп бити принуђен да направи неке промене. Трамп има своје страхове и своје бирачко тело. Постоји уски круг бизнисмена који су важни за њега и он узима у обзир њихове интересе. Он има своја виђења и за њега је сада важно да учврсти подршку међу својим бирачима. А његово бирачко тело чине људи са средњим и ниским примањима, који желе да раде у САД. Они не размишљају о будућим последицама, јер им је важније да одмах добију радна места“, рекао је он.
Тешко до споразума
Судећи по свему, за сада нема говора о уклањању царинских баријера ни са једне стране. Амерички министар трговине Вилбур Рос изјавио је да чак и уколико се одржи састанак председника САД и Кине на маргинама самита Г20 у Осаки, тешко да се може очекивати трговински споразум. Према његовом мишљењу, у најбољем случају стране ће се договорити о наставку билатералних преговора.
У најгорем случају је могуће да се састанак уопште не одржи. Тада ће амерички председник Доналд Трамп, како је претио више пута, наметнути царину на преосталу кинеску робу у вредности од 300 милијарди долара.
Ватромет и ципеле
Ако се наметну царине, оне ће покрити сав кинески извоз у САД. Притом, како истичу амерички бизнисмени, и поред велике жеље одређени производи немају где да се производ, осим у Кини. Како преноси „Волстрит џурнал“, директор компаније „Atlas PyroVision Entertainment“ истакао је да међу произвођачима ватромета Кини нема равних на свету. У другим земљама Азије слични производи су много лошијег квалитета. А у САД нико не производи пиротехнику од средине деведесетих година, јер је отварање таквог предузећа у САД невероватно сложен и скуп процес због повећаних захтева за безбедношћу, квалификацијом радника и слично.
Током јавне расправе против тарифа на кинеске производе иступила је и компанија „Њу баланс атлетикс“. Компанија производи спортску обућу у САД, а како је саопштила, одређене делове, као што су на пример, ђонови, увозе из Кине. С обзиром на то, нове тарифе ће утицати на цену спортске обуће овог произвођача у продавницама.
Жале се чак и амерички пољопривредници, а треба имати у виду да они представљају основу Трамповог бирачког тела. Изгледа да калифорнијски винари сада немају у чему да продају своје вино, јер флаше купују у Кини.
Тешко до нових тржишта
Повећање тарифа на стаклене производе довешће до значајног повећања трошкова током производног процеса, што ће на својој кожи на крају осетити потрошачи.
Раније је Трампова администрација као одговор на жалбе компанија препоручила да потраже добављаче у другим земљама, или да, још боље, пренесу производњу у САД. Међутим, то је веома скуп процес и немогуће је остварити пренос производње том брзином, којом се уводе нове тарифе.
На пример, компанија „Strikeforce Bowling LLC“ покушала је да пронађе алтернативне произвођаче обуће за куглање у Доминиканској Републици, Камбоџи, Бангладешу, али нико није желео да врши доставе тако малих количина. На крају, америчкој компанији није преостало ништа друго осим да настави да сарађује са Кином, јер ни с ким другим нису успели да остваре сарадњу.
Уочи јавних расправа више од 600 америчких компанија потписало је писмо Доналду Трампу, у коме су позвали његову администрацију да не повећава тарифе и захтевали су договор са Кином. Подаци о америчком увозу за прошлу годину показују да је земља купила од Кине робу у вредности од 66,3 милијарде долара, за коју немају замену.
Осим тога, водеће америчке технолошке компаније, као што су „Intel“ и „Qualcomm“ иступају против санкција које су наметнуте кинеској компанији „Хуавеј“. Забрана испоручивања делова не само да ће смањити приходе компаније „Хуавеј“ за 30 милијарди долара у наредне две године, како је рекао председник „Хуавеја“ Рен Женгфеј, него ће лишити значајног прихода и америчке компаније.
Како се наводи, од укупно 70 милијарди долара, које је кинеска компанија потрошила 2018. године на куповину делова, 11 милијарди је потрошено у компанијама „Qualcomm“, „Intel“ и „Micron Technology Inc“. Према проценама другог америчког произвођача чипова „Broadcom Inc“, компанија ће имати две милијарде долара мање прихода због санкција које су наметнуте „Хуавеју“.