Министарка одбране Немачке Урсула фон дер Лајен отворено је говорила о томе да је, након раскида Споразума о ракетама, могућ сваки сценарио, па и ново распоређивање нуклеарних бојевих глава.
Циљ је контрола Берлина
Генерал-мајор у пензији, професор др Митар Ковач каже да је реакција Немаца који демонстрирају очекивана, због следа догађаја после једностраног повлачења Америке из Споразума о ракетама средњег и кратког домета, које су махом наоружане нуклеарним пројектилима.
„Може се рећи да Америка, поред тражења нових решења у слабијим државама које неће пружити већи отпор, или државама које слепо следе њихову политику, као што су Пољска или Румунија, овим потезом за себе жели да веже и најразвијеније државе Европске уније. На тај начин „задржава право“ контроле Немачке у сваком смислу, па и у безбедносном и војном“, сматра др Ковач.
Јавност не жели да буде сервис САД
Међутим, додаје наш саговорник, демократска јавност, не само у Немачкој, већ и у другим државама централне Европе, не жели да буде сервис интереса Америке.
„Очигледно је да разазнају елементе стратегије уз помоћ које Америка жели да гура Европу у сукоб и са Русијом и са другим државама које стратешки, у одређеним регионима света, спадају у њихов опсег, а ту укључујемо и Иран. Мислим да ће оваквих протеста бити све више у државама централне Европе, посебно ако мере и настојања Америке буду такве да у својим постојећим базама на тлу Европе инсталирају ракете које компромитују безбедност тих држава“, уверен је наш саговорник.
Неке државе су већ раније упозориле да, уколико би дошло до лансирања таквих ракета са територије неке од држава ЕУ, у којима Америка има базе, би и оне имале легитимно право да дејствују по месту лансирања.
„Ова веома јасна порука препозната је у делу Европе, а сличан однос према базирању и коришћењу тих ракета са европског континента постоји и у другим регионалним силама у свету. Немачка би требало постепено да елиминише британски и амерички утицај, јер је недвосмислено да их континуирано гурају у сукоб на Истоку, на различите начине, па и на овај“, напомиње др Ковач.
Гурају их у сукоб
Он додаје да немачка влада може да одбије да се овакве ракете нађу на њеном тлу, али је питање колика је одлучност Владе у томе.
„Мислим да немачка Влада не може једнострано да раскине споразуме и да се ослободи већ постојећих војних капацитета на својој територији, али сигурно је да може оспоравати и спречити проширење мандата и базирање нових ефектива и нових снага на својој територији“, каже професор Ковач.
По његовом мишљењу, за сада нема опасности да Америка употреби те ракете и да из те базе гађа Иран.
„Ако би и дошло до евентуалног сукоба, верујем да не би користили територију Немачке, јер за тако нешто имају многе борбене платформе на мору и у ваздуху. Пре свега, одатле би лансирали ракете по стратешким циљевима у Ирану“, претпоставља наш саговорник.
Немачки адвокат Рајнер Браун, који је и координатор протеста у Немачкој, рекао је да ова држава има и могућности и централни географски положај за размештање ових ракета. У исто време, у САД постоје присталице даљег развоја нуклеарне стратегије након окончања Споразума о ракетама средњег и кратког домета, између осталог, и стратегије новог распоређивања нуклеарног оружја у Европи. Овај став је подржао Пентагон.