О томе је у овонедељном издању емисије „На нишану Лазанског“ говорио др Момчило Милиновић, члан Академије инжењерских наука и професор на Катедри за наоружање Машинског факултета у Београду.
Прекретничка мисија
Упитан да ли је амерички програм „Аполо“ био пре свега политички мотивисан како би се достигао Совјетски Савез, који је први лансирао сателит у свемир, као и колико је ту било чисто војних амбиција САД, Милиновић истиче да је, према његовом мишљењу, та мисија била „апсолутна прекретница савремене технологије, политике и човековог постојања уопште“.
„Ја заиста очекујем да се у скорој будућности слична прекретница одигра поново. Подсећам вас, то је 1960. година. У суштини, прича о мисији ’Аполо‘ је прича о председнику Кенедију, који је био у потпуној паници када је видео колико су Совјети у том тренутку у области развоја интерконтиненталних балистичких ракета напредовали, то јест, колико су одскочили у односу на САД“, наглашава саговорник Спутњика.
После Лајке и Чајке — Гагарин!
Америка је у том тренутку, додаје Милиновић, била у фази скромног ракетног развоја. Пројектили су се производили под великим међународним притиском, али је постојала свест да су, упркос свом труду, шансе да се достигне степен развоја совјетских ракета веома мале.
Оно што је уследило — Гагаринов лет у космос потпуно је шокирало Американце, каже професор Милиновић.
„Совјети су пре тога слали само псе у орбиту — не једног или два, него чак девет комада! И Стрелка, и Белка, и Лајка, и Чајка… У Београду су готово све породице у то време на каучу имале јастуке са Лајком! А онда су Руси — ПАФ, одједном гурнули Гагарина у орбиту! Ма, то је био прави подвиг! А све аутоматизовано! Без иједног јединог компјутера успели су да у то време организују један потпуно аутоматизован орбитални лет!“, каже професор Милиновић.
Теорија завере о слетању на Месец
Разни творци теорија завере, који сматрају да слетања на Месец није ни било, додаје Милиновић, не мирују дуже од пола века, али их, између осталог, демантује огроман број слика које су настале током мисије „Аполо“. Ради се о око сто хиљада фотографија.
„’Аполо 11‘ у том тренутку носи званичну ознаку АС-506. А Месец, то су знали из ранијих лансирања, има тзв. ’маскон‘ ефекат, како се вртиш око њега, он има страшне варијације гравитације! Командант модула за амерички орбитални лет био је Колинс. Свима њима је, додуше, наводно Армстронг био командант, али Колинс је био права фаца, искусан, потпуковник. Био је ту и Олдрин и он је имао своју улогу, веома важну: да обезбеди да Армстронг сиђе на Месец. НАСА је одредила њега као човека који ће направити ’мали велики корак‘, али му је Олдрин рекао: кад ти ја кажем, тада ћеш изаћи! Тако да је то био онај њихов ’мини-тренутак‘ — оп, оп, оп, чек, чек, аха, хајд’мо сад напоље!“
Поред чињенице да је гравитација на Месецу другачија него на Земљи, а да је температура, како каже, „најчешће око нуле“, Милиновић је у разговору током емисије „На нишану Лазанског“ открио и бројне занимљиве детаље у вези с тим историјским боравком америчких астронаута у космосу.
„Када је требало да се врате на Земљу после укупно 21 часа, а били су напољу свега 1 и по до 2 и по сата, они су лежали, одмарали се и чекали да се врате. Током излазака су обавили узимање узорака, постављање антена и сеизмографа који је мерио њихове кораке у лунарном модулу. Ходали су успорено, нису имали додатну масу у виду тегова, већ само властиту, али она је била свега једна шестина масе на Земљи“, наглашава професор Милиновић.
Завршена утакмица
Упитан зашто Совјетски Савез, односно Руси, никада нису поново послали човека на Месец, професор Милиновић каже:
„Сматрали су да је слање човека горе после свега тога потпуно бесмислено. Они су слали своје најмодерније системе на Месец, направили лунарни самоход, робота који сам иде тамо, лута по површини Месеца, спушта се сам и враћа се на Земљу. Али заставе, такмичење, свемирска утакмица — то је било готово…“, наглашава саговорник Спутњика.
По повратку на Земљу свемирском капсулом, додаје Милиновић, амерички астронаути су након медијске помпе, фотографисања за медије и одушевљења у светској јавности, сместа били гурнути у веома строг карантин — вероватно, како каже, због страха да су на Земљу донели некакве „ванземаљске вирусе“.
Емисију „На нишану Лазанског“ слушајте уживо понедељком од 17 до 18 сати на таласима Радија Новости на фреквенцији 104,7 мегахерца, или је пратите уживо у видео-формату на нашем интернет порталу и профилима Спутњика и Радија Новости на друштвеним мрежама. Видео-снимак можете погледати и током недеље на интернет порталу и Јутјуб каналу Спутњик Србија.