„Венецијанска комисија је јасно нагласила да, без спровођења судских поступака са свим правилима доказивања која су предвиђена сваким модерним законодавством у Европи, нема никаквог преписивања имовине“, каже Лепосавић за Спутњик.
Према речима нашег саговорника, који је специјализирао у области међународних људских права на Правном факултету у Вашингтону, а докторирао у Београду бавећи се заштитом етничких, верских и језичких права мањина, средишње мјесто, којем је Венецијанска комисија посветила највише простора кроз препоруке и закључке, јесте управо питање имовине.
„Јасна је препорука Венецијанске комисије да нема једностраног брисања катастарских података и преписивања власништва у корист државе или било кога другог, без спровођења судских поступака у пуном капацитету. Дакле, онаквих судских поступака какви су предвиђени Законом о својинско правним односима и Законом о управном поступку“, напомиње Лепосавић.
Он додаје да, након свега, звучи помало чудно саопштење црногорске Владе да они уз помоћ овог спорног закона нису ни имали намјеру да отимају имовину СПЦ.
„Не знам шта су мислили, али у предлогу закона јасно пише да је планирано управо то, због чега је Венецијанска комисија и дала ову препоруку. Казати да нису планирали, а били су уписали у закону да ће управо то да ураде — заиста је чудно“, каже Лепосавић, уз примедбу да је Венецијанска комисија јасно указала да се морају изнети докази по свим правилима, како је и иначе превиђено домаћим законодавством, те да није могућ никакав скраћени или ад хок поступак отимања имовине СПЦ.
Неопходна јавна расправа
Наш саговорник се осврнуо и на сугестију Венецијанаца да је прво потребно да надлежни органи спроведу јавну расправу, односно, консултације са грађанима и са вјерским заједницама, и да то јасно потврђује да никакве јавне расправе у вези са законом о слободи вјерисповјести није ни било — што Митрополија од почетка тврди.
„Дакле, потребно је да се изврши дијалог, односно да се изврше консултације са свим вјерским заједницама, што природно значи, у првом реду, са оном која је најбројнија у погледу вјерника и која има највећу имовину, а то су епархије СПЦ. Дијалог мора да се деси, што значи да се до сада није десио, иначе га Венецијанска комисија не би предлагала. То све ово упућује да је далеко од истине тврдња да је сам текст, као такав, добио бланко карту, како то све жели да представи црногорска Влада“, каже Лепосавић.
Он коментарише и тврдње појединих режимских аналитичара да ће терет доказивања власништва имовине коју Влада затражи бити на СПЦ, што је нешто што се „први пут појављује у правном систему, тако да није чудо и да они људи који су то предлагали — не знају шта ће са тиме да раде“.
„Терет доказивања је апсолутно на ономе који тврди и који захтијева да му се призна неко право. Наравно да ће у том поступку и сама Митрополија имати своје доказе, па кад се чује и када се види који су то наводно докази од стране која захтијева препис имовине, онда ће и Митрополија моћи да достави сваки релевантан доказ који оповргава претходне тврдње. Али, нема сумње да је терет доказивања — на оном који покреће поступак и који нешто тврди“, одлучан је Лепосавић.
Наш саговорник је уверен да Црква једва чека и да ће врло радо саопштити све што има у вези са сваким конкретним случајем.