Влада Црне Горе је утврдила Предлог закона о слободи вероисповести, у коме се дефинише да ће „сви верски објекти који су били имовина државе Црне Горе пре губитка њене независности и припајања Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, а који касније нису на одговарајући правни начин прешли у својину неке верске заједнице, бити препознати као државна имовина“.
Оваква одредница је готово истоветна са оном из нацрта закона који је одбачен 2015. године због оштрог противљења СПЦ и верника у Црној Гори, а ни овај пут у припреми закона нису учествовали управо они којих се и тиче — СПЦ, нити су консултовани експерти.