Претходних 11 покушаја да се преговорима дође до прекида трговинског рата између САД и Кине није дало резултат. Нови који се очекује на самиту групе 20 најразвијенијих земаља света у Осаки могао би, према незваничним информацијама које је објавио утицајни кинески пословни дневник, „Саут Чајна монинг пост“, да успостави неку врсту примирја у све напетијим односима.
Оно што медији колоквијално зову трговинским ратом, а Кинези преговорима, претходни пут је почетком маја у Вашингтону завршено неславно. Преговори су прекинути пошто су Американци оптужили кинеску страну да не поштује оно што је раније договорено, а Кинези су узвратили да ништа није договорено док све није договорено. Уследило је повећање царина на 25 одсто за робу увезену из Кине укупно вредну 200 милијарди долара, подсећа саговорник Спутњика, спољнополитички коментатор Борислав Коркоделовић.
На то су Кинези узвратили повећањем својих увозних дажбина за америчку робу вредну 60 милијарди долара и то повећањем такси, такође на 25 одсто, па је укупна вредност све царињене кинеске робе достигла 250 милијарди, а америчке увезене у Кину 110 милијарди долара.
Могуће примирје
„Како ствари сада стоје, у суботу када се буду срели председници Си и Трамп на самиту у Осаки, две делегације ће, како се наговештава, издати одвојена саопштења која ће бити усклађена и на њима се ради. Она би требало да садрже договор о даљим преговорима. Не зна се да ли ће то бити рок од шест месеци или више, а да у међувремену неће бити никаквог повећавања царина“, каже Коркоделовић.
Другим речима, током примирја неће бити повећавања царина, па ће бити стопиран и Трампов налог да се и на преосталу робу коју САД увози из Кине, укупно вредну 300 милијарди долара, уведу царине од 25 одсто, чиме би, практично, по тој стопи био царињен целокупан увоз из Кине вредан око 530 милијарди долара.
Међутим, Коркоделовић подсећа да је слично примирје између Трампа и Сија било договорено на прошлом самиту Г20 у Буенос Ајресу, у децембру прошле године, али Трамп није издржао да тај договор не наруши. Добар познавалац односа две економске велесиле није оптимиста ни у овом случају.
„По свему судећи, доћи ће опет до такозваног примирја у том царинском рату, али ни у ком случају то неће решити проблеме који постоје у економским и укупним односима између САД и Кине. Вашингтон све више сматра Кину својим стратешким ривалом и такмацем, а не партнером и почиње тако да се понаша у низу области билатералне сарадње“, каже он.
Оно што ову тему чини једном од најосетљивијих и главних тема самита у Осаки, јесте напросто то што од њеног исхода зависи међународна привреда.
Обим трговинске размене САД и Кине је око 750 милијарди долара годишње, а привреда те две земље заједно чини 40 одсто укупног друштвеног производа свих земаља света. Под утицајем њиховог трговинског рата, Светска трговинска организација и Светска банка су смањиле пројекцију привредног раста у свету за ову годину са првобитних 3,7 одсто на 2,6.
„Бела књига“
А све је почело покушајем Трампа да протекционистичким мерама смањи трговински дефицит који Америка има у размени са Кином. Међутим, Пекинг је у протеклих месец дана објавио два документа Државног савета и Министарства трговине. У једном од њих, „Белој књизи“, одговорност је пребацио на Вашингтон, уз оцену да „што им више понудите, они све више траже“. У њима је релативизовано и питање америчког дефицита и доведен у питање начин његовог обрачуна.
„Кинези кажу да тај дефицит од 420 милијарди долара по америчкој статистици, када се све прочисти са уласцима и изласцима капитала, са репро материјалом који је из Јапана, Кореје, са Тајвана, који се у Кини уграђује у производ који се после извози у Америку, у ствари износи само 240 милијарди долара“, указује Коркоделовић.
Наведено је, такође, да америчке компаније имају значајне зараде на тржишту Кине, која је данас највеће потрошачко друштво и да су имале промет од 700 милијарди долара.
Кина има значајан суфицит у размени, али америчке фирме у Кини имају велике профите, тако да се указује да је размена на обострану корист и да на дефицит не треба гледати само као на слабост, већ као на један од елемената допуњавања две привреде.
Опасност за пословне кругове у САД
Кинези су, како је закључено у тим документима, спремни на разговоре у сваком тренутку, али не желе да буду неравноправан партнер у тим преговорима.
Отуда и уздржаност Коркоделовића поводом предстојећег сусрета кинеског и америчког председника.
„Ово што ће се догодити у Осаки, биће највероватније само једно привремено затишје. Јер Трампове мере, а и оцене других кандидата у трци за америчког председника 2020. године и са републиканске и са демократске стране јесу да вртоглави успон Кине представља опасност по Америку, за њих и њихове пословне интересе. Они мање-више деле мишљење да Кину на неки начин треба обуздати“, каже саговорник Спутњика.