Русија није оријентисана против припадника ЛГБТ заједнице, али мањина не сме агресивно да намеће своје погледе младим људима, који можда нису способни да определе свој идентитет, рекао је Путин новинарима у Осаки и апеловао: „Дајмо деци могућност да одрасту и да потом одлуче ко желе да буду. Оставимо их на миру“.
У интервјуу „Фајненшел тајмсу“ руски председник је изјавио да је либерална идеја сама себе исцрпла и да је постала противречна интересима огромне већине становништва.
На Самиту Г20 у Осаки Путин је признао да је био изненађен реакцијом на своја размишљања о заласку либерализма на Западу, која је исказао у интервјуу објављеном уочи Самита.
„Ипак, интервју је изазвао интересовање. Колеге су разговарале са мном о темама о којима сам говорио, неко их је подржао, а неко ми је опонирао“, рекао је Путин.
Руски председник је био принуђен да одговори на приговор који није стигао из Осаке, него из Лондона. Британски певач Елтон Џон прекорио је Путина да је био неискрен када је рекао да у Русији нема прогона људи нетрадиционалне сексуалне оријентације.
„Он је генијални музичар, али мислим да је у заблуди. Ништа ја ту нисам изокренуо, заиста имамо равноправан однос према представницима ЛГБТ заједнице“, одговорио је Путин.
Руски председник се осврнуо на закон због којег је Русија изложена критикама за Запада, а којим се забрањује ЛГБТ пропаганда међу малолетницима.
„Хајде да дозволимо младом човеку да одрасте, а да затим одреди ко је! Шест или пет полова су измислили… Не разумем шта је то уопште. Дај Боже, наравно, здравља свима. Али не треба дирати децу!“, закључио је руски председник, обраћајући се новинарима у Осаки.
Он је оценио да присталице либералне идеје агресивно намећу своју тачку гледишта већини и да је потребно бити „лојалнији и толерантнији“.
„Треба поштовати све, то је истина, али не сме се насилном методом наметати своје гледиште, а представници такозване либералне идеје у последње време просто намећу, у школама директно диктирају неопходност одређеног такозваног сексуалног васпитања. Ако родитељи то не желе, само што их у затвор не трпају због тога. Ето о чему говорим“, рекао је Путин.
Трамп: Путин је, вероватно, мислио на америчке либерале
Коментаришући речи руског колеге о либерализму, председник САД Доналд Трамп је рекао да не искључује могућност да је Путиново мишљење делимично засновано на праћењу онога што се догађа у низу америчких градова којима управљају либерални политичари.
„Могу да претпоставим да он, вероватно, тако мисли. Он види шта се догађа. Погледајте шта се догађа у Лос Анђелесу (веома је жалосно то посматрати), у Сан Франциску и неким другим градовима којима управља несхватљива група људи с либералним погледима. Не знам о чему они мисле, али Путин у ономе што се догађа у САД заиста види оно што га омета да каже колико је либерализам изванредна ствар“, рекао је Трамп у завршници Самита Г20 у Осаки.
Амерички лидер је признао да је њему самом било веома непријатно да прати оно што се догађа у појединим америчким градовима, у којима се политичари „вероватно, плаше нешто да учине“. Трамп није искључио могућност да ће у одређеном тренутку „федерална влада морати да се умеша“.
Конте: Путин је критиковао либералне политичке елите
Премијер Италије Ђузепе Конте рекао је новинарима да се проблем либералне идеје о којем је говорио Путин не тиче толико савремених либерално-демократских система, колико владајућих политичких класа, односно елита.
Указујући на важност либералних вредности, Конте је оценио да су модерни либерално-демократски системи постали „тесни“. Он је нагласио да елите које делују у савременим либерално-демократским системима често нису способне адекватно да одговоре на захтеве грађана.
„Размишљања Путина су мало сложенија. У суштини, он говори о томе да наши либерално-демократски системи не могу ефикасно да се носе с потребама, страховањима и несигурношћу људи. Међутим, тај проблем није толико у самим либерално-демократским системима, колико у владајућим класама, елитама“, рекао је Конте на конференцији за медије након Самита Г20 у Осаки.
Италијански министар је своје речи потврдио примером парламентарних избора у Италији, одржаних прошлог марта, на којима су победиле такозване „антисистемске снаге“.
„Ако сам данас овде и разговарам с вама, ако после 4. марта имамо нову владу, то значи да се у Италији осећала неспособност политичке класе која нам је претходила да изађе на крај с потребама, очекивањима и несигурношћу италијанских грађана“, навео је Конте.