„Отишао је мој пријатељ и човјек од ког сам много научио у политици“, наводи Мандић за Спутњик.
„Данас је оборен један од оних великих борова наше државне и националне политике. Човјек који је, заједно са Слободаном Милошевићем и Радованом Караџићем, био почетком деведесетих, не само симбол борбе српског народа у некадашњој СФРЈ за одбрану његових права на етничким просторима гдје је живио тај народ, него и симбол супротстављања такозваном новом свјетском поретку, пред којим су многи пали на кољена.“
„У времену у којем је срушен Совјетски Савез, у времену у којем су западни окупатори поробили готово све источноевропске земље, у времену у којем су се пресабирали и гледали како да пронађу своје мјесто они који нијесу имали ни тог државничког ни националног дара, попут ове тројице људи“, каже Мандић.
Он додаје да је српски народ захвалан оним људима који су „у том тешком времену мизерије, издаје и продаје показали како се брани национално и људско достојанство“.
„Ја се опраштам од мог пријатеља Момира Булатовића. Жао ми је што је млад отишао, али он је толико тога преживио, толико пропатио. Толико удараца доживио — издаја, продаја, превара — да је, просто, било питање тренутка и било је питање да ли постоји људски организам који би све то издржао“, са жаљењем констатује Мандић у изјави за Спутњик.