Сергијев Посад је бисер „Златног прстена“, историјских градова североисточно од Москве и духовни центар Русије, будући да се у њему налази Тројице-Сергијева лавра. У Сегијевом Посаду живи свега 100.000 становника. Управо у том месту планира се изградња духовног центра који добија посебан значај након раскида односа Руске православне цркве са Цариградском патријаршијом (у јануару након давања аутокефалности новој православној цркви у Украјини). Руска православна црква је, наиме, као највећа од свих помесних цркава један од носећих стубова православља.
Формирање Лавре
Сергијев Посад је основан давне 1337. године када је преподобни Сергије Радоњешки, заједно са братом Стефаном, на овом месту направио малу дрвену цркву посвећену Светој Тројици и неколико келија. Ускоро су монаси, занатлије и сељаци почели да се насељавају око манастира. На месту старе дрвене цркве никао је камени Храм Свете Тројице који је осликао познати руски фрескописац Андреј Рубљов. За време цара Ивана Грозног манастир је добио и јаке зидине.
Захваљујући угледу који је Свети Сергије имао у народу и међу руским кнежевима, манастир је постао духовни центар руског народа. Из њега се ширила молитва за уједињење свих руских земаља.
У каснијим вековима богатство и углед манастира само су расли. Од 15. до 19. века најбоље руске занатлије су изградиле многобројне објекте у оквиру лавре који данас представљају неку врсту музеја под отвореним небом. У 18. веку подигнуте су Успенска и Вознесенска црква. Управо овде се и родила у целом свету позната руска матрјошка.
Царица Јелисавета Петровна (1741-1762) му је указом 1744. године доделила статус лавре — првог манастира у Русији. Касније је Катарина Велика (1762-1796) наложила да се околна села обједине у једну административну јединицу под називом Сергијев Посад.
Процват манастира се завршава доласком на власт бољшевика. Од 1919. године до 1946. године он је чак био и затворен, а монаси су били прогнани. Чак је и граду промењено име у Загорск, како би се избрисало сећање на Светог Сергија Радоњешког и лавру.
Препород лавре
Данас, лавра је мушки манастир, духовни центар православља Русије и налази се под заштитом Унеска. На њеној територији се налази Московска духовна академија и семениште, као и национални парк (музеј-заповедник).
И сада, власти Сергијевог Посада спремају велики пројекат реновирања центра града и његово претварање у једну од главних православних светиња, по моделу Ватикана, Јерусалима и Меке. Вредност пројекта се процењује на невероватних 120-140 милијарди рубаља (око две милијарде евра). Државна компанија „Дом.ру“ и конструкторски биро „Стрелка“ већ су направили стратегију развоја Сергијевог Посада до 2025. године.
Пројекат предвиђа потпуно реновирање центра града и његову поделу на духовни и административни део. Ради се о око 400 хектара у центру Сергијевог Посада (читав град се простире на свега 1.200 хектара).
Око саме лавре на Тргу Црвене армије биће изграђен културно-представнички центар, који ће чинити музеј православне уметности, омладински православни културни центар, патријаршијска богословска библиотека, конгресни центар, хотел, виши црквени суд, зграда служби Синода, мисионарска зграда, патријаршијски дом за пријеме, представништва аутокефалних цркава и центар православних медија.
На супротној страни од духовног центра биће изграђен административно-пословни комплекс у којем ће бити смештене 23 државне установе, укључујући полицију и војну касарну.
У стамбеном делу се предвиђа изградња 11 регионалних и 20 локалних центара на 800.000 квадратних метара. У оквиру њих ће се налазити супермаркети, биоскопи, спортски комплекси, болнице, школе, вртићи, итд. Планирана је и изградња аеродрома и хелиодрома.
Овако велики пројекат не може бити реализован средствима локалне самоуправе, иако Москва не оскудева у новцу (годишњи буџет износи 10 милијарди евра). Према мишљењу експерата, 90 одсто средстава ће бити добијено из федералног буџета.
Шеф одељења за спољне црквене везе РПЦ митрополит Иларион потврдио је још прошле године усвојен план изградње православног центра.
„Тројице-Сергијева лавра је већ такав центар, али људи који долазе у Сергијев Посад, чим изађу из лавре, нађу се у неудобној атмосфери града са много зграда којима је потребан ремонт, а неке треба и срушити“, приметио је митрополит за државну телевизију „Русија 24“.
Он је додао да је за ходочаснике који долазе у град да се поклоне моштима преподобног Сергија и да присуствују литургији има мало услова и мало хотела.
Потпуна реконструкција центра града, нова саобраћајна мрежа и развијена услужна делатност несумњиво ће повећати број туриста и ходочасника у том највећем руском духовном центру.