„За ’примирје‘ у трговинском рату између Америке и Кине амерички председник Доналд Трамп и те како је имао разлога и договор, који је постигнут у Осаки, може се оценити као помак америчког председника“, каже некадашњи југословенски дипломата Зоран Миливојевић.
Попуштање америчког председника изазвано је промењеним околностима и чињеницом да Америка више није та која може да диктира услове, а такође и Америка трпи економску штету од трговинског рата са Кином.
Међузависност економија и избори у САД
„Потпуно је јасно да постоји међузависност две највеће светске економије и није могуће увести санкције Кини, а да Америка не осети последице“, наводи Миливојевић.
„Трампу не може да одговара никакво погоршање унутрашње економске ситуације пред изборе, зато што је унутрашња ситуација кључни аргумент у будућој кандидатури за нови мандат и он то не сме да ризикује. Ово показује до које је мере та међузависност присутна и у којој је мери америчка привреда зависна од две ствари — од глобалног концепта, који је сама увела и преко кога је наметнула своју доминантну позицију после пада Берлинског зида, и, због успона Кине и њеног доласка на друго место у економији — зависна је и од Кинеза“, каже Миливојевић.
Међузависност америчке и кинеске економије натерала је Трампа да преиспита своју политику, да се врати на позиције из предизборне кампање и да покуша да их спроведе. Ти циљеви су, подсећа Миливојевић — да покуша да разговара и са Русијом и са Кином.
Састанак Г20 у Осаки је показао да се догађа потпуна транзиција ка мултиполарном свету, а као резултат тога долази Трампово ретерирање и покушај да не квари своју позицију пред изборе.
Да је амерички председник под притиском читаве плејаде америчких привредника — од фармера до ИТ индустрије (а подршка свих њих му је потребна да би освојио други председнички мандат) и све то због трговинског рата са Кином — потврђује и политиколог Александар Павић.
„Трампу је важно да привреда остане јака, да не уђе у рецесију, а треба му и један јак спољнополитички успех, као адут у жестокој предизборној кампањи. Са друге стране, и сам Си никада није заоштравао реторику са Трампом, тако да је и он оставио отворена врата да ипак дође до неког, барем, примирја“, каже он.
Када није окружен дубоком државом, Трамп је човек који разговара
Међутим, оно што Павић подвлачи, јесте импресија да Трамп, када се не налази у окружењу „дубоке државе“, наступа сасвим другачије — тада је он човек који се договара.
„На самиту Г20 видела се разлика — како он, када није ту његово окружење и када није окружен том „мочваром“ и разним изасланицима и агентима дубоке државе, јесте склон прављењу разних споразума. И не само то, него и стварању и одржавању добрих личних односа, чак и са онима за које сматра да су ривали“, објашњава Павић.
Ипак, на дужи рок, према мишљењу нашег саговорника, сви они који сматрају да је Кина најљући амерички противник на глобалном плану, од дубоке државе до војноиндустријског комплекса — неће одустати од притиска на Кину.
„Можда ће трговински рат да буде решен, али они ће и даље притискати Кину преко Хонгконга, преко Синђијанга, преко Јужног кинеског мора, преко Индије, ако је икако могуће, преко нове Индопацифичке стратегије… Тако да, на дужи рок, америчке структуре и елите нису пријатељски расположене према Кини“, оцењује Павић.
„Примирје у трговинском рату свакако је добро, али америчке елите ће, док год буду инсистирале на америчкој глобалној премоћи, вршити војни и геополитички притисак на Кину на свакој могућој тачки“, закључује наш саговорник.
Амерички председник Доналд Трамп и кинески лидер Си Ђинпинг договорили су се, на маргинама самита Г20 у Осаки, да поново започну трговинске разговоре; и потврдили су да Вашингтон неће уводити нове санкције на увоз кинеске робе.