Да ли је његова посета нови вид притиска на Србију? Да ли нам можда носи неку понуду, или је у питању нешто треће?
Елиот Енгел у посету Србији долази као председник Одбора за спољне послове Представничког дома Конгреса САД и са те стране, објашњава Душан Јањић из Форума за етничке односе — ова посета може и да нам буде од користи.
Прешао код Трампа?!
„Као и сви конгресмени, и он долази са широким тимом и очигледно је да долази да ’сними стање‘. Не очекујем да он извади било какво решење, јер тиме се Конгрес и не бави. Али, искуства и мишљења која ће овде да прикупи ће имати утицај на одређивање следећих корака Конгреса и америчке администрације. То је такозвана мисија ’фект фајндинг‘ — да се утврде чињенице; да се чују људи који имају другачија мишљења — од оних који подржавају Косово и поделу, па до оних који су сушта супротност томе. Дакле, имаће могућност да чује мишљења која постоје у Србији на ову тему“, каже Јањић.
Он верује да је, управо због тога, његова посета Србији за нас плус, а не минус. Такође, подсећа да Енгел припада демократама из Њујорка, као и да је због неких својих поступака сличан Џо Бајдену, дакле, те демократе нису против сарадње са републиканцима, а тренутно се за њега може рећи да је про-Трамп.
„Елиот се очигледно добро приближио Трампу и има изузетно добре односе са њим. А за нас је то апсолутно важно“, додаје Јањић.
Јањић каже да ће Енгел посетити у истом формату и представнике привремених власти у Приштини, и сигуран је да ће се Албанци потрудити да од ове посете направе својеврстан спектакл.
„Претпостављам да ће њихови медији од ове посете правити ’параду америчке подршке‘, у што ја баш нисам сигуран. Дакле, за нас је важно да он добије довољно аргумената, како би могао да унапреди, или помогне у редефинисању америчке политике. Када кажем ’редефинисање‘, то значи да „нема подршке без услова“, то значи да ће и косовски Албанци морати да извршавају обавезе. Очекујем ту врсту става и очекујем оно што је Метју Палмер, заменик помоћника државног секретара Америке рекао – да се мора за преговарачки сто и да се тражи реалан компромис“, додаје наш саговорник.
Албанац или Американаца?
Драгомир Анђелковић сматра да је тешко оценити шта ће значи његова посета, из простог разлога, јер је реч о „пар екселанс“ албанском лобисти, некоме ко пре брани албанске, него америчке ставове. С друге стране, он је функцији председника Одбора за спољне послове Представничког дома Конгреса САД, и ту је у својству председника Демократа, који су опозиција у Америци. Анђелковић каже да је Енгел био врло агресиван према политици Доналда Трампа, али је у последње време, када је, као неко ко је заговорник старе политике демократа, он ублажио однос према Трампу.
„То даје специфичну тежину његовој посети. Да ли је она у функцији искључиво албанског лобија, који је спреман да Србији понуди нешто за преговоре, или је његова посета, ипак, у вези са конгресним представницима из њихове демократске странке, који можда желе да, пред изборе у Америци, сами покажу спремност за разговоре и компромисе са Београдом, како би онемогућили Трампа да он буде тај који ће наступити као миротворац; или је у питању нешто сасвим треће, тешко је рећи“, мишљења је наш саговорник.
Осведочени „Србомрзац“
Оно у шта је сигуран је да је, до сада, Енгелов наступ према нама био крајње негативан и тешко је очекивати да би се ту нешто позитивно могло десити.
„Али, сама посета јесте занимљива и јесте једна врста куриозитета“, закључак је нашег саговорника.
Ово није први сусрет Вучића и Енгела; већ су се сусрели, у фебруару ове године, током 55. Минхенске конференције о безбедности, када се председник Србије састао са делегацијом америчког Конгреса, у којој је, како су медији пренели, био и Енгел, и то у улози председника Одбора за спољне послове Представничког дома Конгреса САД. У фокусу тадашњег сусрета био је случај браће Битићи.
Косово и Метохија, дакле — Србија — је тема у вези са којом се Енгел непрестано и активно ангажује, и то током више последњих деценија.
Подсетимо, Енгел је од 1989. године у америчком Конгресу, а списак његових „достигнућа“, је подужи: од залагања за НАТО агресију против СРЈ, преко формирања војске Косова, затим је ту и повлачење потернице за Рамушем Харадинајем, као и оцена да Србија мора да се избаци из Партнерства за мир, па све до става да Србија није спремна за улазак у ЕУ.