Бећковић: Надам се да од Црне Горе неће тражити да објави рат Србији...

У Црној Гори понављају како су их Срби окупирали и како су живели, ко зна од када, под српском окупацијом. Врло је занимљиво да та борба против „окупатора“, која је толико дуго трајала и којој су они одолели, није дала ни једну песму у којој би се говорило о боју Црногораца са Србима.
Sputnik

Тако је у интервјуу за видео-продукцију „Искре“ академик Матија Бећковић описао тренутно стање у Црној Горе:

„За сада тих песама о бојевима Црногораца против Срба нема, а није искључено да ће настати. Баш бих волео да неку прочитам, јер би сигурно ушла у антологију неке најбизарније поезије“.

Бећковић каже да и саме власти у Црној Гори вероватно не одлучују о томе што раде.

„Они морају да слушају и извршавају оно што им се каже. Шта ће још од њих тражити ни они сами не знају. Зна се само да не могу ништа одбити. Надам се да од њих неће тражити да објаве рат Србији јер — они би били у стању да и то ураде, ако су већ послали војску на Косово“, каже Бећковић.

Мирашева ливада

Песник и академик подсећа:

„Улица Вука Караџића у Цетињу је преименована у Исландску улицу; не знам у шта ли ће преименовати Обилића поље испред Цетињског манастира — можда Мирашева ливада“, каже Бећковић.

Бећковић каже и да актуелна прича о Косову надолази, с једне стране од оних који немају појма шта је то Косово, него мисле стварно да је то нека територија и да ту нема никаквих светиња, нити подвига, нити моралних разлога.

Бећковић: Надам се да од Црне Горе неће тражити да објави рат Србији...

„Било је оно у ропству вековима, али ни један о тих окупатора није порицао чија је то земља и чије су то светиње. То се сада појављује први пут, а на нама је да у тој борби за памћење останемо при своме, а остале ове ствари да решимо, као што су решене свуда и да то питање не решимо како га никада није решио нико. И да не будемо јединствен случај на свету, преседан, или пример, који неће бити нигде примењен. То би требало да буде наша најчвршћа одбрана. Да се неко пре нас, неко богатији, моћнији, срећнији, пре нас одрекне неког свог простора, да ми не будемо једини који су се одрекли своје земље. Само да нас поштеде једног таквог понижења.“

Агресори са кокошкама

Бећковић наводи и да смо недавно чули и о тој „великосрпској“ агресији која се десила Хрватској.

„Па сам мислио, кад би била нека телевизија на свету, да ону колону од Книна до Београда прикаже, како би свет видео ту ’агресију‘ својим очима. То су јединствени агресори на свету, у тракторима, у расклиманим аутомобилима, приколицама, са кокошкама, са кавезима, са кућицама за псе; старице, старци, деца. То су били ти „агресори“ на Хрватску. Увек ми је било жао што телевизија Србије није директно преносила пут те колоне. Надам се да имају тај снимак, како би цео свет, па и ми сами, гледали како изгледа агресорска војска“, каже Бећковић.

Академик закључује:

„Говори се да смо ми истерали 800.000 Албанаца, тог снимка нема, а да је егзодуса било, било би и снимка. Да га ико има, имали би га Американци. Сигурно они имају бољи снимак и оне колоне од Книна него ми“.

Коментар