Србија је потребна Европи да одвоји Немачку од Русије

Варшава снажно подржава проширење ЕУ на Западни Балкан, изјавио је пољски председник Анджеј Дуда на самиту у Познању, који се завршава 5. јула.
Sputnik

Према извештају „Балкански смер“, који је објавио Центар за анализе Јагелонског клуба, готово све земље Западног Балкана спадају у категорију најмањих европских економија и најсиромашнијих земаља ван Источног партнерства. Поређења ради, Црна Гора, коју аутори извештаја називају најбогатијом земљом Западног Балкана, значајно је сиромашнија од Бугарске, најсиромашније земље ЕУ. Укупни БДП западнобалканских земаља по паритету куповне моћи мањи је од 275 милијарди долара, тј. мањи је од БДП-а Мађарске.

Поставља се питање зашто је Пољској (и ЕУ као таквој) потребан тај регион?

„Што слабија земља, то боље за ЕУ“

Према речима председника удружења Европског већа за демократију и људска права Јануша Недзвецког — за то постоје два разлога.

Недзвецки сматра да је ЕУ потребно проширење како би уопште опстала.

„Што слабија земља, то боље за ЕУ“, каже он.

Пољски аналитичар објашњава да се значајни део преговора о приступању ЕУ увек односи на то колико ће новца из европских фондова добити земља-кандидат. Другим речима, на то колико је новца потребно како би се тржиште ове земље отворило за европске играче. Након тога, много јачи европски произвођачи улазе у оне секторе економије и производње који су били под контролом локалних произвођача.

„То се већ десило код нас. Након уласка Пољске у ЕУ, европске земље су заузеле велики део домаће економије. Најдрастичнији пример су трговачки ланци, као што су ’Лидл‘, ’Ошан‘, ’Бједронка‘ и други, који су једноставно убили пољску трговину и увели монопол у пољско тржиште“, каже он.

Да ли су средства из ЕУ фондова била довољна надокнада за оно што се десило? Саговорник Спутњика сумња у то.

Јефтина радна снага

Недзвецки сматра да ће у земљама које се налазе на периферији ЕУ бити размештени капацитети само за производњу сировина, док ће коначни производи бити искључиво право великих европских земаља, попут Француске или Немачке. То у пракси значи да ће „стара Европа“ само користити јефтину радну снагу на Балкану.

„Ово је план за јачање економије ЕУ, који је и даље ефикасан“, каже Недзвецки.

„Када је реч о Пољској, Варшава нема никакве економске интересе на Балкану“, категоричан је саговорник Спутњика.

Он истиче и да Пољска нема могућност да изађе на балканска тржишта и да преузме контролу над уносним браншама њихових економија. Стога, за Пољску је интеграција Западног Балкана важна пре свега са геополитичке тачке гледишта, јер Варшава и даље спроводи спољну политику која је дефинисана у Вашингтону.

Недзвецки сматра и да ће ЕУ и даље вршити притисак на Србију, како би се обезбедило истовремено ступање Србије и такозваног Косова у ЕУ, и то након што Београд призна самопроглашену независност привремених институција такозваног Косова.

Србија ће одвојити Немачку од Русије

Аналитичар помиње и неформалну политичку платформу „Иницијатива три мора“, која укључује државе-осовине Балтик-Јадран-Црно море и која се налази под контролом САД. Недзвецки сматра да је стварање санитарног појаса, који одваја Немачку од Русије, веома популарна идеја унутар пољских политичких елита.

„Укључивање земаља Западног Балкана у ’Иницијативу три мора‘ разлог је због којег је Пољска заинтересована за интеграцију Србије и других држава у ЕУ“, закључује он.

Коментар