Украјински амбасадор у Норвешкој Вјачеслав Јацјук је током своје посете архипелагу Шпицберген, изјавио да Украјина „може постати арктички играч“. Он је истакао да у овом тренутку Украјина није укључена у арктичке активности, али да се ствари могу променити.
Према његовим речима, један од циљева његове посете архипелагу је био да се потврди намера Украјине да активизира сарадњу са Норвешком, управо у вези са арктичким питањима.
Ово није први пут да Кијев изражава жељу да учествује у развоју Арктика. У новембру 2017. године, премијер Украјине Влодимир Гројсман је током своје посете Канади рекао да Кијев може да сарађује са Отавом на развоју Арктика.
Међутим, руски политичари и експерти сматрају да су тренутно мале шансе да Кијев такве планове и оствари.
Специјални представник председника Русије за међународну сарадњу на Арктику и Антарктику, Артур Чилингаров, објаснио је да Украјина неће моћи да почне да развија Арктик, због недовољних техничких могућности. Према његовим речима, Украјинци су раније имали добру авијацију на Арктику. Украјина је производила авионе Ан-74, Ан-2, Ан-30 и они су добро летели. Имала је и властиту авио-индустрију, која се користила на Арктику. Међутим, сада више не постоји могућност да се Украјина врати на Арктик.
У Москви подсећају да је „пуноправни учесник рада на Арктику — Арктички савет, односно земље које се граниче са Арктиком, док друге државе могу бити само посматрачи“.
Русија је највећа арктичка држава — од 38.000 километара границе арктичке обале, чак 22.000 километара припадају Русији, а, поред ње, арктичке обале припадају и земљама северне Европе, Сједињеним Америчким Државама и Канади.
Руски експерти су сагласни у оцени да Кијев нема ни потенцијала, ни техничких, ни финансијских средстава са којима би могао да учествује у развоју Арктика. Уосталом, деведесетих година је и Русија запоставила Арктик, управо због недостатка финансијских средстава.
Експерти наводе да економски проблеми не дозвољавају Кијеву да се бави чак ни сопственом територијом, а камоли Арктиком.
„Знате како се каже, ако нешто заиста желите, можете одлетети и у свемир. Мислим да Украјина чак има свемирски програм, али то скоро не утиче на оно што земља реално реализује. Изјаве типа да ће постати ’арктички играч‘ граниче се са научно фантастиком. Они обично долазе у неку земљу и почињу да изговарају текстове који су у складу са реалностима те земље, али у овом случају то нема никакве везе са Украјином. Очигледно, овде се не ради о захтевима за развој ’шелфа‘ негде у арктичкој зони“, каже за Спутњик руски политиколог Александр Дудчак.
Према његовим речима, Украјина би могла да учествује у неким арктичким пројектима, али само у сарадњи са Русијом.
„Украјина је имала добар технички потенцијал и могла би бити учесник у програмима, али у кооперацији са Руском Федерацијом. А када је реч о Шпицбергену и Норвешкој, то се вероватно тиче права украјинских радника на рад на овом острву. Уосталом, ако целу ову причу сагледамо реално, онда ће то вероватно бити ограничено на понуду радне снаге. Могуће је стварање компоненти за нешто, иако су ово тржиште већ чврсто заузели озбиљнији играчи“, каже Дудчак.
Архипелаг Свалбард или Шпицберген у Арктичком океану, који је посетио украјински амбасадор Украјине, припада Норвешкој, а има посебан правни статус, који је успостављен још 1920. године. Норвешки Парламент је потом, 1947. године, усвојио Резолуцију, према којој Совјетски савез има посебне економске интересе у архипелагу. Русија, као наследница Совјетског Савеза, има иста права.
У совјетско доба постојала су три совјетска насеља за раднике, од којих једно тренутно ради — Баренцбург, друго по величини насеље архипелага, након норвешког насеља Лонгјир, где живи нешто више од две хиљаде људи.
Руси могу да посете Свалбард без виза, што је, рецимо, тадашњем руском заменику премијера Дмитрију Рогозину омогућило да посети острво, иако се налази на норвешкој листи санкција. После протеста званичног Осла, руске власти су подсетиле Норвежане на посебан статус острва.
Арктичка област је, од средине 20. века, од кључног геополитичког значаја, а у региону су откривене и велике резерве угљоводоника, па питање контроле над ресурсима постаје кључно. У поларном кругу крије се 13 одсто светске неоткривене нафте, као и 30 одсто неоткривеног гаса.
Ту су и обилне количине урана, ретких минерала, злата, дијаманата, али и милиони квадратних километара неоткривених ресурса.
Економски значај Арктика све је већи, а посебно након што су државе широм света почеле да схватају потенцијал поморског саобраћаја кроз ту регију.
Руски председник Владимир Путин је раније рекао да је развој Арктика и Северног морског пута један од најважнијих задатака за Русију. Он је наредио да се до 2024. године повећа теретни промет дуж Северног морског пута и до 80 милиона тона годишње.