У складу са овим документом, гранична и царинска контрола ових бродова би требало да се врши директно на градилиштима, без њиховог уласка у руске луке, преноси портал РБК. Потреба за таквим правилом објашњава се „природом организације радова на копању дна и затрпавању ископаних канала“ у које се полажу цеви.
У помоћ руским и страним бродовима који већ раде на изградњи гасовода доћи ће још 23 брода. Ово ће помоћи да се заврше сви планирани радови на време. Од њих само два – тегљач „Арго“ и баржа за полагање цеви „Фортуна“, плове под заставом Русије.
Намена бродова додатих на списак је најразличитија. Међу њима су четири пловна самоходна багера сенкера предвиђена за радове на копању дна, као и шлепери, транспорти, барже за камен, реморкери, теретне барже, бродови за снабдевање и тако даље. Њих дванаест су холандски, а остали плове под заставама Кипра, Шпаније, Белгије, Финске и Велике Британије.
Средином јуна „Гаспром“ је саопштио да је изграђено 58,7 одсто гасовода. Реализација пројекта одвија се према плану, упркос препрекама које пројекту постављају данске власти. Локални званичници већ годину и по одуговлаче са издавањем дозволе за полагање цеви на једну од три предложене руте која пролази кроз територијалне воде ове земље.
Гасовод „Северни ток 2“ ће се састојати од два крака дужине 1.224км свака. Магистрала ће кренути из Русије у Немачку по дну Балтичког мора. Преко ње ће се на европско тржиште испоручивати до 55 милијарди кубних метара горива годишње. Крајем јуна директор „Гаспрома“ Алексеј Милер изјавио је да ће гасовод, како се и предвиђало, бити изграђен до краја 2019. године.